From Wikipedia, the free encyclopedia
Изненадна срчана смрт у спорту (акроним ИССС) (лат. Mors cardiaca subita) је природна, али неочекивана смрт код особа које се баве спортом узрокована срчаним обољењем, а у одсуству других потенцијално смртоносних узрока, која се манифестује губитком свести и другим симптомима, насталим унутар једног сата од почетка акутних промена у фукцији срчаносудовног (кардиоваскуларног) система.[1]
Изненадна срчана смрт спортиста | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | спортска медицина, кардиологија, ургентна медицина, |
Свима је познати са физичка активност пружа мноштво здравствених користи, и де је физичка неактивност водећи фактор ризика за кардиоваскуларни морбидитет и морталитет. Међутим да би се постигли ови бенефити здравог и квалитетног начина живота, потребно је изложити се релативно умереном, а не екстремном физичком оптерећењу. Међутим, многи спортисти или рекреативци превазилазе ове оквире и упражњавају активности много већег физичког оптерећења. Међутим како једна група спортисти или рекреативца може имати маскирано срчано обољење, код њих се у одређеним ситуацијама након интензивна физичка активност може јавити изненадна смрт.
Мало је вероватно да ће било који скрининг програм бити ефикасан у одговарајућој идентификацији свих спортиста који су у ризику од изненадне срчане смрти; стога су повећани приступ аутоматизованим спољним дефибрилаторима, као и обука из кардиопулмоналне реанимације на нивоу заједнице важна средства за смањење морбидитета и преживљавања након срчаног застоја, односно смањење учесталости изненадне срчане смрти у спорту.[2][3]
У литератури постоје подаци да се по једна изненадна срчана смрт јавља на сваких 396.000 часова џогинга, 13.000 до 26.000 часова скијања, 5.000 часова играња рагбија, или 1 до 2 случаја смрти на 100.000 годишње.
Како дефиниција спортиста варира; и може се односити на оне који учествује у организованом тимском или индивидуалном спорту који захтева такмичење против других као централну компоненту, и захтева висока улагања на изврсност и постигнућа и захтева неки облик систематског (и обично интензивног) тренинга . неке процене инциденције укључују само смрт отоком напора или убрзо након напора (<1 сат) , док друге укључују било коју ИСС код спортиста (током или ван напора), а такође и епизоде оживљеног изненадног срчаног застоја .[4] Због ових недоследности које узимају у обзир широк опсег процењене учесталости ИСС код спортиста у ранијим извештајима она се креће, од 1 на 3.000 до 1 на 1 милион.[4]
Досада је утврђено више од 20 различитих патолошких ентитета који могу бити узрок изненадне срчане смрти код спортиста. Међутим, само неколико фактора је одговорна за велику већину смртних исхода. Након прегледа неких од студија утврђено је:
Изненадна срчана смрт код младих спортиста има низ узрока, као што су урођене или генетски посредовани кардиоваскуларне болести, аномалија коронарних артерија, друге кардиомиопатија или примарних аритмогених поремећаја, али најчешћи узрок је неоткривена хипертрофична кардиомиопатија.
Спортисти са танким грудним кошем имају ризик од комоције срца - лат. commotio cordis (када се изненада догађа вентрикуларна тахикардија или фибрилација након удара у предкордијум), чак и без поремећаја кардиоваскуларног система. Ударац може укључити пројектил средње снаге (нпр бејзбол лопту, хокејашки пак, хокејашку лопту на трави) или судар са другим играчем током рањиве фазе реполаризације миокарда. Неки млади спортисти умиру од руптуре анеуризме аорте (Марфанов синдром).
Код старијих спортиста, изненадна смрт најчешће је последица коронарне болести. Понекад узроци могу бити и хипертрофична кардиомиопатија, пролапс митралног залистка или стечена болест залистака.
У другим стањима, у којима вентрикуларна тахикардија или фибрилација доводе до смрти (астма, топлотни удар, намерно узимање лекова за повећање спортског досега), они су пре терминални него примарни догађај.
Како се на глобалмном нивоу појединци подстичу на учествовање у организованим спортским активностима, може се очекивати да ће се учесталост изненадна срчана смрт у спорту још више повећати, како се све старији и вероватно физички неспремни, са скривеним срчаним манама баве спортом.
Симптоми и знаци повезани су са кардиоваскуларним колапсом и дијагноза је очигледна.
Хитна помоћ са процедурама кардиоваскуларне реанимације је успешна код < 20% пацијената, проценат се може повећати широко распрострањеном доступношћу аутоматизованих спољних дефибрилатора у заједници.
Код преживелих пацијената лечење је усмерено на основну болест.
Највећи ризик за нежељене догађаје током бављаења спортом имају појединци са седентернимн и физички неактивним начином живота. Код таквих особа вежбањем, кроз постепено прогресивни програм требало би повећавати кондицију и тако мање ризик од кардиоваскуларних „догађаја“ без претераног ризика.
Пацијенте са познатом срчаном болешћу, такође треба саветовати да у своје програме вежбања укључе најмање 5 минута загревања и хлађења, како би смањили вероватноћу изазивања срчане исхемије наглим, интензивним физичким напором и избегли смањење циркулишуће запремине крви, која се може јавити наглим престанком физичке активности.
Физички неактивни појединци и пацијенти с познатим кардиоваскуларним болестима требало би да избегавају напорне, неуобичајене вежбе у прекомерно хладним или врућим временским условима.
Повећана надморска висина смањује доступност кисеоника и повећава кардиореспираторне и хемодинамске одговоре за дати субмаксимални интензитет рада, повећавајући тако потребе срца. Појединци који вежбају на висинама >1.500 m требало би да ограниче интензитет вежбања до аклиматизације.
Активни појединци требало би да модификују и непрестано усклађују своје програме вежбања:[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.