![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/Har%25C3%25AEr%25C3%25AE_Schefer_-_BNF_Ar5847_f.51.jpg/640px-Har%25C3%25AEr%25C3%25AE_Schefer_-_BNF_Ar5847_f.51.jpg&w=640&q=50)
Ибн Батута
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мухамед Абдала Ибн Батута (арап. ; 24. фебруар 1304 — могуће 1368. или 1377) је био берберски исламски истраживач, путник и исламски учењак.[1][2] Током тридесет година прешао је 117.000 km на разним путовањима. Своја путовања је добро описао. Прешао је готово цели познати арапски свет, те земље од западне Африке до Пакистана, Индије, Малдива, Шри Ланке, Индокине и Кине.
Мухамед Абдала Ибн Батута | |
---|---|
![]() Ибн Батута | |
Датум рођења | (1304-02-24)24. фебруар 1304. |
Место рођења | Тангер, ![]() |
Датум смрти | 1368 |
Место смрти | Маракеш, Мароко |
Родио се у берберској породици[1] у Тангеру, Мароко 703. године по исламском календару током владавине Меринидског Султаната.[3][4][5] Био је сунитски учењак и правник из маликијског мезхеба (школа Фикха или сунитског закона),[6] те повремено кадија или судија.[7] Најпознатији је ипак као далекосежан путник и истраживач чији исказ документује путовања и споредне излете током раздобља од готово тридесет година који покривају око 117.000 . Путовања су обухватила готово читав познати исламски свет, а проширивала су се и на данашњу Индију, Малдиве, Шри Ланку, Југоисточну Азију и Кину, удаљеност којом је лако надмашио свога претходника, блиског сувременика и путника Марка Пола.
Његово се име може пронаћи и као ибн Батута, ибн Батуда или . Познат је такође по називу Шамс ад-Дин, тј. титули или речи поштовања која се своједобно давала именима учењака посебно на исламском Истоку, а значила је „Сунце религије“. Његов је пуни наслов и име гласио Шамс ад-Дин Абу Абдулах Мухамед ибн Абдулах ибн Мухамед ибн Ибрахим Ибн Баттута ал-Лаwати ал-Тањи.
Када се вратио са путовања султан од Марока га је наговорио да се његова путовања запишу, тако да је своја путовања диктирао учењаку Ибн Јузају, кога је срео у Гранади. Наслов првобитнога рукописа је био преведен као Дар онима који замишљају о чудесима градова и дивотама путовања, али обично се укратко назива Путовања (Рихла).[8] Иако је рукопис на местима имао измишљене делове ипак је пружао слику и опис света у 14. веку. Тај исказ, којега је записао Ибн Јузаи и проткао властитим коментарима, примарни је извор информација Батутиних доживљаја.