From Wikipedia, the free encyclopedia
Ибик (грч. , лат. ) је био старогрчки лирки песник који рођен у 6. веку п. н. е. у Регији - Калабрија у Италији.[1]
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Путовао је свуда, а једно време је провео на двору тиранина Поликрата на Самосу. У историју грчке поезије ушао је са песмама од којих су сачуване само неке. У његовим књигама највише су истакнути љубавни и митолошки мотиви.
Ибик је, према Плутарху, погинуо недалеко од Коринта, где су га напали разбојници и смртно га ранили. У часу напада на небу се појавило јато ждралова, а како никога другог није било у близини, Ибик је, последњим снагама позвао ждралове да га освете.
Разбојници нису обраћали пажњу на то што је Ибик поручио ждраловима и наставуили су својим путем. После неког времена, разбојници су присуствовали представи у коринтском позоришту, када су се изненада појавили ждралови. Један од разбојника је узвикнуо да они долазе да се освете за убиство Ибика и тако одао себе и своје саучеснике. Представа је прекинута, убице су осуђене на смрт.
Причу о Ибиковој смрти је извукао из заборава Еразмо Ротердамски у свом делу „Адађо“ из 1508. године, као и Фридрих Шилер у својој балади „Ибикови ждралови“ из 1797. године.
Израз "Ибикови ждралови" се користи за неочекивану казну која убрзо стиже.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
