Ибадизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ибадитски покрет или ибадизам (арап. []), је школа ислама доминантна у Оману и Занзибару.[1] Припадници ове школе ислама се називају ибадитима или ибадијама. Ибадити се могу пронаћи и у Алжиру, Тунису, Либији и источној Африци. За овај покрет се верује да је основан 20 година након смрти муслиманског пророка Мухамеда, и претходи деноминацији сунита и шиита. Историчари и већина муслимана верују да је овај покрет реформисана секта у оквиру хариџита односно хариџитске школе;[2] Ибадити, међутим, негирају све осим пролазне сличности са хариџитима и истичу да су се само развили из исте групе претече.[2]
Иако се Ибадити строго придржавају шеријата, у јавним и приватним стварима описани су као пуританци, карактер њиховог покрета се сматра једним од представника умерености и толеранције према другим религијама и погледима.[3]