Златни пресек
Један и корен од два, у збиру, све подељено са два. / From Wikipedia, the free encyclopedia
У математици две величине су у златном односу, ако је однос између две величине једнак односу суме те две вредности наспрам веће вредности. Слика на десној страни илуструје геометријски однос. Алгебарски, за количине a и b и a > b > 0,
грчко слово фи ( или ) представља константу. Њена вредност је:
Златни однос има и назив златни пресек (латински: sectio aurea).[2][3]. Остали називи укључују крајња и средња размера[4], екстремни однос, средишњи пресек, златна пропорција, и златни број.[5][6][7] Sectio divina лат. (изговор: секцио дивина). Божанствени пресјек.[8] Овај однос дужи примјењен на предметима, сликама итд. изазива посебан естетски доживљај – допадање, па отуда и назив „Божански пресјек“.[8]
Златни однос се појављује у неким шаблонима у природи, укључујући phyllotaxis (спирално ређање листова) и у другим деловима биљака.
Математичари још од Еуклида су проучавали својства златног односа, укључујући појављивање у димензијама правилног петоугла и у златном правоугаонику, који може да се подели у квадрат и још један правоугаоник истог односа.