Зечеви (лат. ) су породица сисара из реда двозубаца ().[1] Крупније врсте из породице називају се зечеви и налазе се у роду зец (Lepus), док се ситније врсте из осталих десет родова називају кунићи. Породица зечева укључује више од 60 врста, од којих се око половине налази у роду зец (Lepus).
Кратке чињенице Зечеви, Научна класификација ...
Затвори
Поред величине, зечеви и кунићи разликују се и по томе што су уши и задње ноге зечева дуже него код кунића. Као и по томе што су склоништа кунића јазбине у земљи које сами себи копају (са изузетком већине америчких врста кунића[2]), док зечеви праве склоништа на површини.[3] Млади зечеви се рађају скоро потпуно способни за самостални живот, док се млади кунићи рађају без длаке и слепи, а прогледају тек после две недеље. Зечеви живе усамљенички, док кунићи живе у групама. Такође, кунићи се лакше припитомљавају него зечеви.[4]
Заједничко за све врсте из породице зечева () је тело прилагођено брзом кретању. Зечеви () имају дуже задње ноге од предњих. На предњим ногама имају по пет прстију, а на задњим по четири прста. Стопала су им длакава, што им помаже при трчању, јер боље приањају уз подлогу, а имају и јаке канџе на свим прстима. Уши су им дуге, покретне и имају одличан слух. Очи су им велике и имају одличан ноћни вид, што је веома значајно имајући у виду да су они углавном активни у сумрак, ноћу и у свитање.[5]
Најмањи представник породице зечева () је пигмејски кунић (Brachylagus idahoensis), који достиже дужину од 25 до 29 и тежину од око 300, а највећи је европски зец (Lepus europaeus), који достиже дужину од 50–76 и тежину од 2,5 до 5.
Зечеви () су биљоједи,[6][7] који се хране претежно травом и зељастим биљем, као и лишћем, воћем и семењем.
Зечеви су аутохтони на свим континентима осим Антарктика и Аустралије. А као инвазивна врста насељени су у Аустралију и на многа острва Океаније (европски кунић), где представљају озбиљан еколошки проблем.
Породица Зечеви (Leporidae):[8]
- Род Pentalagus
- Амамски кунић
(Pentalagus furnessi)
- Род Bunolagus
- Речни кунић или бушмански кунић
(Bunolagus monticularis)
- Род Nesolagus
- Род Romerolagus
- Вулкански кунић
(Romerolagus diazi)
- Род Brachylagus
- Род Sylvilagus
- Подрод Tapeti
- Мочварни кунић
(Sylvilagus aquaticus)
- Тапити или бразилски кунић или шумски кунић
(Sylvilagus brasiliensis)
- Костарикански кунић
(Sylvilagus dicei)
- Омилтемски кунић
(Sylvilagus insonus)
- Мочварски кунић
(Sylvilagus palustris)
- Венецуелански низијски кунић
(Sylvilagus varynaensis)
- Подрод Sylvilagus
- Пустињски кунић или пустињски памучнорепи кунић
(Sylvilagus audubonii)
- Монсонопланински кунић или монсонопланински памучнорепи кунић
(Sylvilagus cognatus)
- Мексички кунић или мексички памучнорепи кунић
(Sylvilagus cunicularis)
- Источноамерички кунић или флоридски памучнорепи кунић
(Sylvilagus floridanus)
- Тресмаријашки кунић или тресмаријашки памучнорепи кунић
(Sylvilagus graysoni)
- Планински кунић или планински памучнорепи кунић
(Sylvilagus nuttallii)
- Апалачки кунић или апалачки памучнорепи кунић
(Sylvilagus obscurus)
- Тексашки кунић или тексашки памучнорепи кунић
(Sylvilagus robustus)
- Новоенглески кунић или новоенглески памучнорепи кунић
(Sylvilagus transitionalis)
- Подрод Microlagus
- Род Oryctolagus
- Род Poelagus
- Буњороански кунић
(Poelagus marjorita)
- Род Pronolagus
- Наталски кунић
(Pronolagus crassicaudatus)
- Риђи кунић или џејмсонов кунић
(Pronolagus randensis)
- Смитов кунић
(Pronolagus rupestris)
- Хјуитов кунић
(Pronolagus saundersiae)
- Род Caprolagus
- Род зец (Lepus)
- Подрод Macrotolagus
- Зец антилопа
(Lepus alleni)
- Подрод Poecilolagus
- Амерички зец
(Lepus americanus)
- Подрод Lepus
- Подрод Proeulagus
- Црнорепи зец или амерички пустињски зец или велики кунић
(Lepus californicus)
- Белобоки зец или мексички зец
(Lepus callotis)
- Капски зец
(Lepus capensis)
- Тевантепечки зец
(Lepus flavigularis)
- Еспиритусантоански зец или острвски зец или црни зец или црносмеђи зец
(Lepus insularis)
- Савански зец
(Lepus saxatilis)
- Пустињски зец
(Lepus tibetanus)
- Зец толај
(Lepus tolai)
- Подрод Eulagos
- Кантабријски зец
(Lepus castroviejoi)
- Јунански зец
(Lepus comus)
- Корејски зец
(Lepus coreanus)
- Италијански зец или корзикански зец
(Lepus corsicanus)
- Европски зец или обични зец или дивљи зец
(Lepus europaeus)
- Иберијски зец
(Lepus granatensis)
- Манџурски зец
(Lepus mandschuricus)
- Тибетански вунасти зец или тибетански зец
(Lepus oiostolus)
- Етиопски горски зец
(Lepus starcki)
- Белорепи зец
(Lepus townsendii)
- Подрод Sabanalagus
- Етиопски зец
(Lepus fagani)
- Афрички савански зец
(Lepus microtis)
- Подрод Indolagus
- Хајнански зец
(Lepus hainanus)
- Индијски зец
(Lepus nigricollis)
- Бурмански зец
(Lepus peguensis)
- Подрод Sinolagus
- Кинески зец
(Lepus sinensis)
- Подрод Tarimolagus
- Подрод Incertae sedis
- Јапански зец
(Lepus brachyurus)
- Абисинијски зец
(Lepus habessinicus)
Chapman, J.; Schneider, E. (1984). MacDonald, D. ed. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 714–719.
Best, Troy L.; Henry, Travis Hill (1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species.
„Snowshoe Hare”. eNature: FieldGuides. eNature.com. 2007. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 09. 12. 2016.
Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" pp. 194–211.
- Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). „Order Lagomorpha”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, DeeAnn M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference. JHU Press. стр. 194—211. ISBN 978-0-8018-8221-0.
- Chapman, J.; Schneider, E. (1984). MacDonald, D., ур. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 714–719. ISBN 0-87196-871-1.
- Best, Troy L.; Henry, Travis Hill (1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species. American Society of Mammalogists (објављено 2. 6. 1994) (457): 1—9. OCLC 46381503. doi:10.2307/3504088.
Викиврсте имају више информација о чланку
Зечеви.