Звезда
небеско тело / From Wikipedia, the free encyclopedia
Звезда (ијек. звијезда) je небеско тело које зрачи сопственом светлошћу.[1] Сфероидног је облика, а у стању плазме (високо јонизованог гаса на великој температури) састоји се највише од водоника и хелијума, и тек малог дела од других елемената. Звезда ствара енергију у свом језгру термонуклеарним реакцијама.[2] Та енергија се преноси у околни простор путем конвекције и електромагнетног зрачења и честица.
Већина атома хемијских елемената тежих од хелијума који тренутно постоје у васиони, као и сви елементи тежи од литијума су настали у средиштима звезда преко процеса нуклеосинтезе.
Најближа звезда Земљи је Сунце, извор светлости, топлоте и живота за нашу планету.[3] Остале звезде (са изузетком појединих супернова) су видљиве само током ноћи, као сјајне тачке на небу које трепере услед ефекта Земљине атмосфере. У свакодневном говору под појмом звезде се понекад сматрају и видљиве планете, па чак и комете и метеори. Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је Проксима Кентаури која је удаљена око 40 (петаметара), односно 4,3 СГ (свјетлосне године),[4] или 1,3 (парсека). То значи да светлости треба 4,3 године да стигне до Земље са ове звезде. Ипак, поред ове удаљености и неколико пута већих удаљености, постоји још неколико звезда које сматрамо најближим (види списак најближих звезда).
У нашој галаксији процењује се да има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 или 7 × 1022).[5]
Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне неутронске звезде (које су у ствари мртве звезде не веће од неког градића), супергиганте (веледивове) какви су Северњача и Бетелгез пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,[6] али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је Ета Прамца чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Процењује се да је већина звезда силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако двојне звезде (бинарне звезде).[7][8] Такође постоје и веће звездане групе познате као звездана јата или кластери. Звезде нису једнолико распршене у Свемиру већ се групишу у још веће звездане групе познате као галаксије. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.[9][10][11]