Замак

Замак или бург је средњовековно боравиште владара или феудалца, утврђени дворац ради лакше одбране од непријатеља неретко стратешки постављеног на тешко приступачном месту обично великој узвисини.^[1]

Алказар, Сеговија (Шпанија)

Значење израза

Под термином „замак” (у словенским језицима) или „бург” (немачки) уобичајено се подразумева средњовековни утврђени замак, за разлику од преисторијског замка који се назива „градина”, и града као скуп стамбених објеката, јавних зграда са заједничким друштвеним центром и објектима јавне намене који је утврђен из нужде. Замак је првенствено стамбени објекат обично једне феудалне породице и спада у профану архитектуру.^[2]

Функције замка

Најчешће је служио као административни центар из којег се контролише околно подручје. У средњем веку замкове су користили као своје седиште разни владари као своју безбедну резиденцију и били су то уједно и вредни архитектонски споменици културе.^[3] Могу да се јаве (у зависности од тога да ли су настали у средњем веку или касније) као утврђени замкови или неутврђени замкови.

Врсте замкова у Србији и на западу

Врста замкова и двораца који су карактеристични за Србију су по правилу у рушевинама. Углавном су грађени дворци и конаци који су архитектонски особени објекти и нису утврђени али се у изгледу умногоме разликују од замкова и палата у Европи западног света — од замкова у Француској, Италији, Чешкој или Словачкој и конципирани су на основу народне архитектуре и архитектуре српске средњовековне градске куће.

Замак се често појављује у митолошким причама и бајкама и представљен је мистично.

Врсте замкова

Замак је обично велики комплекс грађевина које су богато украшене и монументалне, и које су служиле властели и племству а касније и буржоазији као репрезентативни и луксузни смештај и за становање. Многи градови су се развили од утврђених замкова и тврђава по некада тврђавске или манастирске концепције. Постоје и водени, ловачки, замкови за специјалне прилике. Око замка се формира подграђе ако није тип који се налази на неприступачним местима у ком се случају формира насеље у ареалу замкова који могу да имају и посебна утврђења и у средњем веку се ту ради о настанку средњовековних градова типа замкова за разлику од средњовековних градова типа тврђава.

Разликују се замкови који су постављени на рекама или језерима или је около њих водена препрека и тада се говори о воденим замковима. За ловачке сврхе су постављани ловачки замкови који служе као објекат у којем се прима одабрано племство за ловове који се ту организују. Као замци летњиковци служе зграде у којима се само борави ради задовољства а мање се ту говори о државничким пословима. У Србији се граде конаци који су такође једна врста профане архитектуре као и палате и дворови.

У основи замкове стварала је стамбена кула са утврђењем, а одбрамбена кула (донжон) или стамбена палата и ова утврђења могу бити самостална или у саставу замка или града. У 14. и 15. веку су се замкови проширили са двориштима или надворјима и другим садржајима. На спољашњим двориштима били су привредни објекти — млинови, складишта житарица и стамбени објекти за привредне администраторе, као и складишта и занатске радње. На главном дворишту је био бунар или цистерна и стамбена кула која је имала у приземљу складишта, на првом спрату су биле просторије за становање господара, а над њима стражара. У замку са дворцем је служила кула само ради заштите и одбране. Племић и господар замка је становао на другом спрату замка, под њим је била дворана за витезове, а у приземљу складишта. У 14. и 15. веку су замкови имали и капелице. У одбрамбеном смислу се у 13. веку тежиште одбране преселило од одбрамбене куле на одбрамбене зидине у које су се уградиле даље тврђаве и куле. Највећи замак је у Прагу на Храдчанима.

Развој замкова

Историја замкова је почеља у средњем веку а када се почело употребљавати тешко стрељачко оружје и када се више није могло одбранити у утврђенима с једне стране и када је сигурност била повећана стварањем држава и у унутрашњостима држава замкови су губили одбрамбену функцију и постали су луксузна и репрезентативна пребивалишта.

Као цели градови су изгледали велики замкови у доба барока- богато украшавани, садржајни. и репрезентативни. У доба класицизма се архитекти више оријентишу на антику.

У доба историцизма и еклектизујућим стиловима се граде замкови који понављају прошле стилове замка и уопште архитектуре.

Данашње функције замка

У данашње доба само мало замкова припада неким од власника и њима се врло тешко одређују неки од садржаја и функције којим би служили иако су неки претворени у музеје а неки се претварају у хотеле.

Ова профана архитектура је мање проучена од сакралне архитектуре.

Види још

• Дворац
• Палата
• Тврђава
• Каструм
• Град
• Шанац
• Бедем
• Куле
• Капија
• Каштел
• Паланка
• Цитадела
• Донжон
• Парк

Референце

1. Coulson 2003, стр. 16
2. Creighton & Higham 2003, стр. 6, chpt 1
3. Liddiard 2005, стр. 15–17.

Литература

• Allen Brown, Reginald (1976) [1954], Allen Brown's English Castles, Woodbridge: The Boydell Press, ISBN 978-1-84383-069-6
• Allen Brown, Reginald (1984), The Architecture of Castles: A Visual Guide, B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-4089-8
• Aurell, Martin (2006), Daniel Power, ур., „Society”, The Central Middle Ages: Europe 950–1320, The Short Oxford History of Europe, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-925312-8
• Bachrach, Bernard S. (1991), „The Cost of Castle Building: The Case of the Tower at Langeais, 992–994”, Ур.: Kathryn L. Reyerson; Faye Powe, The Medieval Castle: Romance and Reality, University of Minnesota Press, стр. 47—62, ISBN 978-0-8166-2003-6
• Barthélemy, Dominique (1988), Georges Duby, ур., „Civilizing the fortress: eleventh to fourteenth century”, A History of Private Life, Volume II: Revelations of the Medieval World, Belknap Press, Harvard University: 397—423, ISBN 978-0-674-40001-6
• Burton, Peter (2007—2008), „Islamic Castles in Iberia”, The Castle Studies Group Journal, 21: 228—244
• Buse, Dieter (2005), The Regions of Germany: a reference guide to history and culture, Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32400-0
• Cathcart King, David James (1983), Castellarium Anglicanum: An Index and Bibliography of the Castles in England, Wales and the Islands. Volume I: Anglesey–Montgomery, London: Kraus International Publications, ISBN 978-0-527-50110-5
• Cathcart King, David James (1988), The Castle in England and Wales: an Interpretative History, London: Croom Helm, ISBN 978-0-918400-08-6
• Chartrand, René (2005), French Fortresses in North America 1535–1763, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-714-7
• Chartrand, René; Spedaliere, Donato (2006), The Spanish Main 1492–1800, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-005-5
• Coulson, Charles (1979), „Structural Symbolism in Medieval Castle Architecture”, Journal of the British Archaeological Association, London: British Archaeological Association, 132: 73—90
• Coulson, Charles (2003), Castles in Medieval Society: Fortresses in England, France, and Ireland in the Central Middle Ages, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-927363-8
• Creighton, Oliver (2002), Castles and Landscapes, London: Continuum, ISBN 978-0-8264-5896-4
• Creighton, Oliver (2012), Early European Castles: Aristocracy and Authority, AD 800–1200, Debates in Archaeology, London: Bristol Classical Press, ISBN 978-1-78093-031-2
• Creighton, Oliver; Higham, Robert (2003), Medieval Castles, Shire Archaeology, ISBN 978-0-7478-0546-5
• Duffy, Christopher (1979), Siege Warfare: The Fortress in the Early Modern World 1494–1660, London: Routledge & Kegan Paul, ISBN 978-0-7100-8871-0
• Ekdahl, Sven (2006), „Castles: The Baltic Region”, Ур.: Alan V. Murray, The Crusades: An Encyclopedia: Volume I: A–C, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-862-4
• Emery, Anthony (2007), „Malbork Castle – Poland” (PDF), The Castle Studies Group Journal, 21: 138—156
• Erlande-Brandenburg, Alain (1995), The Cathedral Builders of the Middle Ages, "New Horizons" series, Thames & Hudson Ltd, ISBN 978-0-500-30052-7
• Friar, Stephen (2003), The Sutton Companion to Castles, Stroud: Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-3994-2
• Gebelin, François (1964), The châteaux of France, H. Eaton Hart (English изд.), Presses Universitaires de France
• Gies, Joseph; Gies, Frances (1974), Life in a Medieval Castle, New York: Harper & Row, ISBN 978-0-06-090674-0
• Goodall, John (2008) [2003], Portchester Castle (2nd изд.), London: English Heritage, ISBN 978-1-84802-007-8
• Herlihy, David (1970), The History of Feudalism, London: Humanities Press, ISBN 978-0-391-00901-1
• Higham, Robert; Barker, Philip (1992), Timber Castles, London: B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-2189-7
• Johnson, Matthew (2002), Behind the Castle Gate: From Medieval to Renaissance, London: Routledge, ISBN 978-0-415-25887-6
• Krahe, Friedrich-Wilhelm (2002), Burgen und Wohntürme des deutschen Mittelalters (на језику: German), Stuttgart: Thorbecke, ISBN 978-3-7995-0104-0CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Liddiard, Robert (2005), Castles in Context: Power, Symbolism and Landscape, 1066 to 1500, Macclesfield: Windgather Press Ltd, ISBN 978-0-9545575-2-2
• McNeill, Tom (1992), English Heritage Book of Castles, London: English Heritage and B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-7025-3
• Norris, John (2004), Welsh Castles at War, Stroud: Tempus, ISBN 978-0-7524-2885-7
• Nossov, Konstantin (2006), Indian Castles 1206–1526, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-065-9
• Schultz, James (2006), Courtly love, the love of courtliness, and the history of sexuality, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-74089-8
• Smail, R. C. (1973), The Crusaders in Syria and the Holy Land, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-02080-7
• Stephens, W.B. (ed) (1969), „The castle and castle estate in Warwick”, A History of the County of Warwick, 8, Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г., Приступљено 05. 01. 2019CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Thompson, Michael (1987), The Decline of the Castle, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32194-5
• Tillman, Curt (1958), Lexikon der Deutschen Burgen und Schlosser (на језику: German), 1, Stuttgart: Anton HiersemannCS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Turnbull, Stephen (2003), Japanese castles 1540–1640, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-429-0
• Vann, Theresa M. (2006), „Castles: Iberia”, Ур.: Alan V. Murray, The Crusades: An Encyclopedia: Volume I: A–C, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-862-4
• Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
• чланак је делом или у целини према словачкој Википедији (слов. "hrad")
• онлине словачки речници
• Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978. страна 646.
• Марко Поповић, Замак у српским земљама позног средњег века
• Профана архитектура и фортификације
• Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
• Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
• Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
• Gravett, Christopher (1990), Medieval Siege Warfare, Oxford: Osprey Publishing, ISBN 978-0-85045-947-0
• Johnson, Matthew (2002), Behind the Castle Gate: From Medieval to Renaissance, London: Routledge, ISBN 978-0-415-26100-5
• Kenyon, J. (1991), Medieval Fortifications, Leicester: Leicester University Press, ISBN 978-0-7185-1392-4
• Mesqui, Jean (1997), Chateaux-forts et fortifications en France (на језику: French), Paris: Flammarion, ISBN 978-2-08-012271-1CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Monreal y Tejada, Luis (1999), Medieval Castles of Spain (English изд.), Konemann, ISBN 978-3-8290-2221-7
• Pounds, N. J. G. (1994), The Medieval Castle in England and Wales: A Social and Political History, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-45828-3
• Thompson, M. W. (1991), The Rise of the Castle, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-37544-3

Спољашње везе