Задужбина „Доситеј Обрадовић”

Задужбина „Доситеј Обрадовић” је фондација која се бави очувањем сећања на личност и дело Доситеја Обрадовића: очувањем његове родне куће, објављивањем његових дела и књига о њему, организовањем научних скупова, додељивањем награда у његову част, свечаним обележавањем важних датума, сарадњом са научним и културним установама, организовањем књижевних догађаја, концерата, изложби и других пројеката.

Задужбина „Доситеј Обрадовић”
Оснивач	Хемофарм, Матица српска, Институт за књижевност и уметност и Културно-просветна заједница Србије
Датум оснивања	17. септембар 2004.
Тип	невладина фондација
Правни статус	непрофитна организација
Локација	Србија
Седиште	Краља Милана 2, Београд
Председник Управног одбора	Душко Бабић
Управник	Мирјана Драгаш
Главни орган	Управни одбор
Веб-сајт	https://dositejeva-zaduzbina.rs/

Фондација је основана 17. септембра 2004. године у Вршцу, на иницијативу Хемофарма, као утемељивача, и оснивача: Фондације „Хемофарм”, Матице српске, Института за књижевност и уметност и Културно-просветне заједнице Србије. Tом приликом одржана је Скупштина Задужбине и потписан је Уговор о оснивању. Решењем Министарства културе и медија Републике Србије о оснивању и упису у Регистар фондација, фондова и задужбина, од 21. октобра 2004. године, Задужбина „Доситеј Обрадовић” је и званично почела са радом.^[1]

Историјат

Основ за стварање ове Задужбине нашао се у заштити куће у којој је рођен Доситеј Обрадовић, а коју је од приватних власника откупио „Хемофарм концерн“. Имајући у виду изузетан значај Доситејевог дела за писменост и културу Срба новијег доба, али и утицај на стварање модерних националних институција после Првог српског устанка, оцењено је да кућа треба да остане заштићена као музеј, да постане живо дело и обележје националне баштине. Кућа је 2007. и 2012. године реновирана, обновљена и претворена у спомен-кућу, музеј, с циљем да окупља све посленике културе и писмености, а посебно младе који ће ширити знања и видике, који ће развијати себе, али и идеју мултикултуралног дијалога у циљу добре сарадње народа и ширине разумевања. Управо то је и био циљ „Хемофарма“ - да кућу сачува од заборава и нестајања, да обезбеди да она траје у корист свеколиког српског народа, да се на њеном прагу чују звонки младалачки гласови, српски језик, али и румунски и остали језици, јер је Доситеј Обрадовић, као најобразованији Србин свог доба који је утемељио савремену писменост и књижевност, своје дело углавном посветио младима.^[2]

Циљеви

Циљеви Задужбине, засновани на темељима наше традиције и културе и на потреби да ширимо видике и повезујемо се са светом, су:

• проучавање стваралаштва Доситеја Обрадовића и његовог значаја за српску просвету, науку и културу;
• откривање и преношење на нове нараштаје основних порука укупне делатности Доситеја Обрадовића у вези са развојем српске књижевности, писмености и просветитељства, те стално обзнањивање њихових вредности у националној, европској и светској култури;
• истицање значаја погледа Доситеја Обрадовића на развој и модернизацију Србије и српских земаља у процесу еманципације народа који у њима живe;
• саображавање Доситејевих погледа с идејама епохе просветитељства у ондашњој Европи и проверавање колико они могу допринети развоју Србије и српских земаља два века после;
• приближавање земљи и свету свега онога у нашој култури и уметности што изражава савремене пориве и потребе људи, поготово оног што представља савремени књижевни израз, нове и авангардне облике уметничког изражавања;
• припремање научних скупова са овде назначеном тематиком и издавање одговарајућих зборника;
• организовање сусрета, семинара, округлих столова, радионица и сличних скупова ради додатног усавршавања просветних радника који се баве књижевношћу и језикословљем;
• подстицање развоја књижевног стваралаштва расписивањем јавних огласа за кратку причу, басну, рукопис, роман и драмско дело;
• подстицање развоја књижевног стваралаштва младих расписивањем јавних огласа с темама које се тичу Доситејевог стваралаштва у 18. и почетком 19. века (посебно за ученике основних и средњих школа, за студенте и постдипломце);
• организовање сусрета младих писаца и даровитих ученика из земље, заграничја и дијаспоре;
• пружање помоћи младим даровитим писцима и уметницима око обзнањивања њихових остварења и јавног представљања тих остварења;
• пружање помоћи студентима славистике, србистике, румунистике и других усмерења с уоченим даром за језичко истраживање, књижевно стваралаштво и изучавање књижевности;
• приређивање изложби, представа, концерата, скупова за размену информација, сусрета клубова и подружница Задужбине које се оснивају по потреби, као и културно-уметничких програма, екскурзија и туристичко-истраживачких програма;
• приређивање изложби, представа, концерата, скупова за размену информација, сусрета клубова и подружница Задужбине које се оснивају по потреби, као и културно-уметничких програма, екскурзија и туристичко-истраживачких програма;
• остваривање културних и других друштвено корисних пројеката у сарадњи с угледним делатницима на пољу просвете, науке и културе у земљи и иностранству, укључујући и рад на припремању и објављивању сабраних дела Доситеја Обрадовића;
• стваралачко повезивање локалних заједница (Темишвара и Вршца, Чакова и Сен Мартона) и других организација и установа које носе име Доситеја Обрадовића.

Један од најважнијих задатака Задужбине је да истакне у први план и да негује стваралаштво младих, а преко тога је и сама загледана у будућност.^[2]

Референце

1. „Књижевни конкурс за младе ауторе до 35 година”. Библитека Шабац. Архивирано из оригинала 07. 03. 2021. г. Приступљено 7. 8. 2020.
2. „Задужбина "Доситеј Обрадовић"”. Доситејева задужбина. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 7. 8. 2020.