From Wikipedia, the free encyclopedia
Заборавност је један од симптома у медицини, који се јавља као сметња код особа, која до његове појаве није имала проблем са памћењем. Заборавност је саставни део живота. Уколико нас не омета у извршењу свакодневних и битних послова, оно јесте нормална и свакидашња појава.
Овај чланак је недовршен. |
У свакодневном животу срећемо се са различитим нивоима и степенима заборављања, на шта утичу бројни етиолошки фактори. Психолошка истраживања показују да се, нпр. лица људи са којима нисмо посебно блиски заборављају пре него њихова имена, затим да се многе вештине и знања која учимо у школи и на курсевима прилично брзо заборављају ако се не понављају током времена. Међутим, сложене и континуиране моторичке вештине, се веома ретко заборављају (ту пре свега спадају вештине које подразумевају сталан ангажман субјекта за њихово савладавања), нпр. вожња бицикла или аутомобила, које се ни после више деценија неће заборавити.[1]
Заборавност значајно може да смањи свакодневно функционисање неке особе, али због ње живот не губи на квалитету, јер се ради о поремећају пажње чији је узрок хроничан премор (нпр. прековремени рад) или велико ментална напрезање (нпр. учење). Овакав облик заборавности није симптом обољења, али је непријатан доживљај, јер захтева додатну енергију - да се исправе грешке у раду због заборављеног задатка, или да се иста лекција учи напамет више пута.
Особа прво почне да заборавља свакодневне задатке које раније није морала да записује, затим заборави шта је хтела да каже; почне да заборавља где живи или ради, ко су људи са којима се свакодневно среће и ко је она сама (не може се сетити свог имена). Периоди заборавности трају од неколико секунди до неколико дана, месеци па и година, а онда се особа почиње да сећа. Колико ће трајати ти периоди заборавности и да ли ће напредовати, зависи од много чинилаца, али основна карактеристика заборавности је да се јавља у епизодама које се понављају из дана у дан и значајно смањују квалитет живота.
У литератури налазимо већи број различитих објашњења која се нуде као одговор на узрок заборавности, и сваки од њих тачно објашњава разлоге из којих заборављамо поједине садржаје.
Ако заборавност значајно смањује свакодневно функционисање, живот такве особе губи на квалитету, и упућује на обољење које се зове деменција. Узроци деменција могу бити неваскуларни (аутоимуни, инфективни и други), Алцхајмерове болести, или васкуларни механизми (обољења крвних судова у мозгу) - као код васкуларне деменције која напада особе са атеросклерозом. Деменције су озбиљна обољења која значајно умањују квалитет живота и морају бити лечене адекватном терапијом од стране неуролога.
у Неуропсихијатрији примењују се различите и комбиноване мере процене заборавности-деменције, којима се искључује могућност да је пацијент депресиван или да му, на пример, недостаје витамин Б12, као и да нису присутни други симптоми који могу ометати процену и лажно указивати да је у питању деменција.
Када лекар искључе све потенцијалне ометајуће факторе, обавезно се истражује пацијентова историја и процењује опште стање, како психолошко, тако и физичко.
Неуролошка процена обухвата проверу чула, рефлекса и слично. За ту намену користе се и неуропсихолошки тестови за мерење очуваности меморије и посебних вештина.
Тестови радиолошке дијагностике, којима се подвргавају пацијенти су: скенирањѕ главе, како би утврдили постојање тумора или других промена на мозгу које могу изазвати деменцију.
ЦТ скен и магнетна резонанца највише користе, када за то постоје услови. Често се користи и ПЕТ скен, али је због малобројности апарата у свету његова употреба ограничена.
У склопу ове дијагностике за проверу активности мозга користи се електроенцефалографија (ЕЕГ).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.