Жута боја
боја / From Wikipedia, the free encyclopedia
Жута боја има таласну дужину од 570 до 590 . Асоцира на близину, топлоту и лакоћу. Не утиче битније на физиолошке параметре човека и радну способност. Донекле делује уравнотежавајуће. У друштвеном животу користи се термин „жута штампа“ којим се означавају сензационалистичка штампа, порнографија и штампа која уопште подилази „нижем укусу“ публике зарад финансијске добити.
Жута | |
---|---|
Спектралне координате | |
Таласна дужина | 575–585[1] nm |
Фреквенција | 521–512 THz |
Кординате боје | |
Хексадецимални | #FFFF00 |
sRGBB (r, g, b) | (255, 255, 0) |
CMYKH (c, m, y, k) | (0, 0, 100, 0) |
HSV (h, s, v) | (60°, 100%, 100%) |
Референца | HTML/CSS[2] |
Б: Нормализовано на [0–255] (бита) Х: Нормализовано на [0–100] (стотина) |
Жута је боја између наранџасте и зелене на спектру видљиве светлости. Њу изазива светлост са доминантном таласном дужином од око 575–585 . То је примарна боја у системима одузимајуће боје, који се користи у сликању или штампању у боји. У моделу боја, који се користи за креирање боја на телевизијским и рачунарским екранима, жута је секундарна боја направљена комбиновањем црвене и зелене подједнаког интензитета. Каротеноиди дају карактеристичну жуту боју јесењем лишћу, кукурузу, канаринцима, нарцисима и лимуну, као и жуманцима, љутикама и бананама. Они апсорбују светлосну енергију и у неким случајевима штите биљке од фотооштећења.[3] Сунчева светлост има благу жућкасту нијансу када је Сунце близу хоризонта, због атмосферског расипања краћих таласних дужина (зелена, плава и љубичаста).
Захваљујући својој широкој доступности, пигмент жути окер је био једна од првих боја која се користила у уметности; пећина Ласко у Француској има слику жутог коња старог 17.000 година. Пигменти окер и аурипимент су коришћени за представљање боје злата и коже у египатским гробницама, затим у муралима у римским вилама.[4] У раној хришћанској цркви, жута је била боја повезана са Папом и златним кључевима краљевства, али је такође била повезана са Јудом Искариотским и користила се за обележавање јеретика. У 20. веку Јевреји у нацистички окупираној Европи били су приморани да носе жуту звезду. У Кини је светло жута била боја Средњег краљевства и могли су је носити само цар и његово домаћинство; посебни гости дочекани су на жутом тепиху.[5]
Према истраживањима у Европи, Канади, Сједињеним Државама и другде, жута је боја коју људи најчешће повезују са забавом, благошћу, хумором и спонтаношћу, али и са дволичношћу, завишћу, љубомором, шкртошћу и, у САД, кукавичлуком.[6] У Ирану има конотације бледила/болести,[7] али и мудрости и повезаности.[8] У Кини и многим азијским земљама то се сматра бојом среће, славе, хармоније и мудрости.[9]