Ефор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Εфор из Кима (грч. ), син Демофилов, рођен је у Кими, у еолској Малој Азији, између 408. и 405. године.[1] Двапут је долазио у Атину и слушао Исократа. О његовом животу се готово ништа не зна осим да је одбио да посети двор Александра Великог. Написао је Општу историју (Ίστορίη κοινών πράξεων) у тридесет књига, и то од повратка Херакловаца као првог утврђеног догађаја све до опседања Перинта (год. 340). Што се дело завршавало баш тим догађајем, који није подесан да се њиме заврши такво дело, чини се да се тако догодило због пишчеве смрти. Да је писац дуже поживео, јамачно би дело друкчије било завршено, јер он је доживео целу владавину Филипову и Александров полазак у Азију. Да писац дело није довршио, види се и отуда што је после његове смрти тридесету књигу написао његов син Демофил (Diod. XVI 14, 3; Athen. VI 232). Ефор је био први историчар који је свој рад поделио на књиге.[2]