![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/23/Gideon_Ernst_Freiherr_von_Laudon.jpg/640px-Gideon_Ernst_Freiherr_von_Laudon.jpg&w=640&q=50)
Ернст Гидеон фон Лаудон
Аустралијски генерал / From Wikipedia, the free encyclopedia
Барон Ернст Гидеон фон Лаудон ( ; Тоцен, 2. фебруар 1717 – 14. јул 1790) је био аустријски генералисимус, један од најуспешнијих противника пруског краља Фридриха Великог.[1]
Ернст Гидеон фон Лаудон | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | (1717-02-02)2. фебруар 1717. |
Место рођења | Тоцен, Шведска Ливонија |
Датум смрти | 14. јул 1790.(1790-07-14) (73 год.) |
Место смрти | Нови Јичин, Свето римско царство |
Родитељи | Ото Герхард Лаудон |
Родио се у Естонији, у војничкој породици шкотског порекла. Отац му се пензионисао као шведски потпуковник. Ратовао у руској војсци (1732—1741.) у Рату за пољско наслеђе (1733—1735.) и Руско-османском рату (1735—1739). Од 1742. служио у аустријској војсци. Био је мајор Тренкових пандура, с којима је ратовао у Рату за аустријско наслеђе (1740—1748). Учествовао је у Седмогодишњем рату у којем је дошао до генералског чина и током рата, добио племићки наслов барона. Почетком 1778. постао је подмаршал. Борио се у Рату за баварско наслеђе (1778—1779.), без неке славе, док се прославио у Аустријско-османском рату 1788—1791. освојио Дрежник, Дубицу и Нови, 1789. заузео Бербир (Градишка), а имао је успеха у Србији, освојивши Београд и Смедерево. Сарађивао је са фрајкорима Коче Анђелковића. Био је капетан у Војној крајини, где је заслужан за инфраструктурне радове и пошумљавање (Лаудонов гај).
У Лаудоновој регименти значајан део су чинили Срби из Баната.[2]