Епиграфика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Епиграфика (од грч. , , написано (грч. , лат. ) на (грч. ) трајном материјалу[1]) је наука која се бави писаним споменицима на тврдим материјалима као што су камен, теракота, стакло, кост, метал и мозаик, за разлику од палеографије која се бави писаним споменицима на меким материјалима (папирус, пергамент, тканина, папир).
Проучавање древних рукописа, обично написаних тушем, засебно је поље, палеографија.[2] Епиграфика се такође разликује од иконографије, јер се ограничава на смислене симболе који садрже поруке.