Еманација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Еманација (лат: emanatio - истицање, извирање, изливање; од emanare - истицати) је филозофски појам који означава истицање нечег нижег из нечег вишег, коначно извирање свих ствари из једног највишег извора. Еманација најчешће подразумева и еманатизам.
Еманатизам је схватање по којем свет настаје непрестаним створитељним преливањем бића, а не једнократним чином стварања. Свет мноштвености истиче из пуноће Једног, слабећи у силазним ступњевима. Као што светлост постаје слабија што се више удаљава од извора, тако и бића постају несавршенија што се више удаљавају од битка.[1] Отуда поступност опадања у природи, и настанак зла. Твар је оно најниже у процесу еманације, одсуство бића, небиће (ме он). Еманација је донекле супротан појам еволуцији - док се у еволуцији процес креће од несавршеног ка савршенијем, у еманацији иде од савршеног ка мање савршеном.