Екатерина Коначи

Екатерина Коначи (рум. ; Циганешти, 2. април 1829 — Ђенова, 22. фебруар 1870) била је румунска принцеза и револуционарка. Позната је по свом активизму и раду на уједињењу Молдавије и Влашке.^[1]

Екатерина Коначи
Екатерина Коначи
Датум рођења	(1829-04-02)2. април 1829.
Место рођења	Циганешти, Кнежевина Молдавија
Датум смрти	22. фебруар 1870.(1870-02-22) (40 год.)
Место смрти	Ђенова, Италија
Супружник	Емануеле Русполи, 1. принц од Пођо Суазе, Николај Вогорид
Родитељи	Костаке Коначи

Биографија

Рођена је 2. априла 1829. у општини Мунтени, округу Галац. Припадала је патриотској породици Коначи. Први пут се удала на инсистирање свог оца 1846. године, у Јаши, за принца Ницолаја Вогоридија. Имали су четворо деце: Еманоила, Константина, Марију и Луцију.^[2]

Била је предан присталица националних интереса и борбе за уједињење Влашке и Молдавије, није се устручавала да угрози част прве даме Молдавије, отворено је подржавала друштвене покрете и бавила се синдикалним пословима. Суочила се са супругом и помагала на разне начине, попут донирања накита у сврху уједињења или крађе докумената који угрожавају активности противника националних интереса Молдавије.

Током жестоког обрачуна присталица и противника уједињења две кнежевине постала је пријатељ Александра Јоана Куза. Њен супруг планирао је да преузме трон владара Молдавије. Коначи је одиграла одлучујућу улогу у победи униониста, пошто је украла писма свог мужа османским великодостојницима. Објавила је тајне преписке супруга са Османским и Хабзбуршким царством, чиме је допринела да добије отказ као кајмакам. Након уније између Молдавије и Влашке 1862. године, која је створила Кнежевину Румунију, одвојила се од супруга.

Године 1864. поново се удала у Риму за принца, са којим је имала петоро деце. Преминула је 22. фебруара 1870. од маларије у Ђенови, Краљевини Италији. Сахрањена је у Циганешти.^[3]