Екавски изговор (такође екавица, екавштина) је један од три изговора српског језика и један од два која су прихваћена у стандардном језику. Поред екавског, у стандардном језику је дозвољена употреба још и ијекавског, док то није случај са икавским. Данас је овај изговор доминантан у српском језику, мада у Вуково доба то није био случај, нити је његова језичка реформа томе тежила.
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Народни говори који користе екавски изговор су говори Војводине, говори централне, источне и јужне Србије, неки говори Славоније и Истре, а у оквиру некадашње српско-хрватске језичке норме и кајкавско наречје (језик).
У екавским наречјима стари глас јат замењује се гласом е. У многим екавским дијалектима присутна је потпуна екавштина, што значи да се свако јат замењује са е, док се у екавском изговору књижевног језика у неколико случајева јат замењује и са и (нпр. новИји, долИвати, нИсам, додИјати итд.).
Поред српског, замена јата гласом е користи се и у словеначком и македонском језику.
Види још
Литература
- Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
