Едит Хед (28. октобар 1897 — 24. октобар 1981) била је америчка костимографкиња која је између 1949. и 1973. освојила рекордних осам Оскара за најбољу костимографију,[1] чиме је постала најнаграђиванија жена у историји Академије. Хед се сматра једним од највећих и најутицајнијих костимографа у историји филма.
Едит Хед | |
---|---|
Датум рођења | 28. октобар 1897. |
Место рођења | Сан Бернардино |
Датум смрти | 24. октобар 1981. (83 год.) |
Место смрти | Лос Анђелес, САД |
Рођена је и одрасла је у Калифорнији. Хед је започела своју каријеру као наставница шпанског језика, али је била заинтересована за дизајн.[2] Након студија на Chouinard Art Institute у Лос Анђелесу,[2] Хед је 1923. године ангажован као уметник скица костима у компанији Paramount Pictures.[1] Освојила је признање за свој дизајнерски заштитни знак, саронг (одевни предмет), Дороти Ламур у филму Принцеза из џунгле из 1936.[1] и постала је познато име након што је награда Оскар за најбољу костимографију креирана 1948. године. Хед се сматрала изузетним професионалцем због својих блиских радних односа са својим субјектима, са којима се опширно консултовала; ово је укључивало скоро сваку врхунску женску звезду у Холивуду.
Хед је радио у Парамаунту 44 године. Године 1967. компанија је одбила да обнови њен уговор, а Алфред Хичкок ју је позвао да се придружи Universal Pictures. Тамо је добила своју осму и последњу награду Оскара за свој рад на Жаоци 1973.[3]
Она је била позната по свом јединственом стилу рада и, за разлику од многих својих савременика, обично се опширно консултовала са звездама са којима је радила. Као резултат тога, била је омиљена међу многим водећим женским звездама 1940-их и 1950-их, као што су Џинџер Роџерсс, Бети Дејвис, Барбара Стенвик, Џејн Вајман, Рита Хејворт, Ширли Маклејн, Греј Кели, Одри Хепбернн, и Елизабет Тејлор. У ствари, Paramount Pictures је често позајмљивао Хед другим студијима на захтев њихових женских звезда.
Она се увек облачила веома једноставно, преферирајући наочаре са дебелим оквирима и конзервативна дводелна одела.[4]
Хедова је умрла 24. октобра 1981, четири дана пре свог 84. рођендана, од мијелофиброзе, неизлечиве болести коштане сржи.[4]
Звезда Едит Хед на Холивудској стази славних, коју је добила 1974. године, налази се на 6504 Холивуд булевару.[5]
Интернет претраживач Гугл обележио је 28. октобра 2013, 116. рођендан уметнице, Гугл дудл логотипом који је креирала уметница Софи Дијао.[6]
Хед је освојила осам Оскара за најбољу костимографију, више него било која друга особа, од укупно 35 номинација.[7]
Година | Категорија | Филм | Резултат |
---|---|---|---|
1948 | Оскар за најбољу костимографију - у боји | The Emperor Waltz | Номинација |
1949 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | Наследница | Освојено |
1950 | Све о Еви | Освојено | |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | Самсон и Далила | Освојено | |
1951 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | Место под сунцем | Освојено |
1952 | Кери | Номинација | |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | Највећа представа на свету | Номинација | |
1953 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | Празник у Риму | Освојено |
1954 | Сабринa | Освојено | |
1955 | Тетовирана ружа | Номинација | |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | Држ'те лопова | Номинација | |
1956 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | The Proud and Profane | Номинација |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | Десет заповести | Номинација | |
1957 | Оскар за најбољу костимографију | Смешно лице | Номинација |
1958 | The Buccaneer | Номинација | |
1959 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | Career | Номинација |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | The Five Pennies | Номинација | |
1960 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | The Facts of Life | Освојено |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | Pepe | Номинација | |
1961 | Шешир пун чуда | Номинација | |
1962 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | Човек који је убио Либертија Валанса | Номинација |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | My Geisha | Номинација | |
1963 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | Love with the Proper Stranger | Номинација |
Wives and Lovers | Номинација | ||
Оскар за најбољу костимографију - у боји | A New Kind of Love | Номинација | |
1964 | Best Costume Design - Black & White | A House Is Not a Home | Номинација |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | What a Way to Go! | Номинација | |
1965 | Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм | The Slender Thread | Номинација |
Оскар за најбољу костимографију - у боји | Inside Daisy Clover | Номинација | |
1966 | The Oscar | Номинација | |
1969 | Оскар за најбољу костимографију | Sweet Charity | Номинација |
1970 | Аеродром | Номинација | |
1973 | Жаока | Освојено | |
1975 | Човек који је хтео да буде краљ | Номинација | |
1977 | Airport '77 | Номинација | |
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.