Друштвени либерализам

Друштвени либерализам, социјални либерализам или социјаллиберализам јесте политичка филозофија настала са циљем помирења социјалдемократске и либералне политичке мисли.^[1][2][3] У политичком спекту представља центар/леви центар, тј. центар према левом центру.

То искуство је рођено углавном код интелектуалаца социјалистичке и социјалдемократске оријентације отворених за либерализам, али у овом политичко-културном тренду се пронашао пут чак и за либералне интелектуалаце.

Социјални либерализам тврди да друштво мора да штити слободе и једнаке шанси за све грађане и охрабрује међусобне сарадње између државних и тржишних институција привреде. У процесу развоја, слаже се да су нека ограничења постављена економским пословима потребна, као што су антимонополски закони у борби против економског монопола, регулаторна тела или закони о минималним платама.

Социјални либерали сматрају да владе могу (или морају) да пружају удобност, здравствену заштиту и образовање из прихода који потичу од пореза, како би се омогућила најбоља употреба талената становништва. Социјални либерализам се бори против екстремних појава капитализма. Залаже се исто тако за умерени антиклерикализам и слободу вероисповести.

Референце

1. Gaus, Gerald & Courtland, Shane D. (Spring 2011). "The 'New Liberalism'". The Stanford Encyclopedia of Philosophy.
2. John Derbyshire (12 July 2010). "The origins of social liberalism". New Statesman.John Derbyshire (12 July 2010). "The origins of social liberalism". New Statesman.
3. Adams, Ian (2001). Political Ideology Today (Politics Today). Manchester: Manchester University Press. 0719060206.