Дринска бановина

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Дринска бановина
1929.—1941.
Положај Дринске бановине од 1939. до 1941.
Главни град	Сарајево (1929—1941) Ужице (1941)
Регија	Балкан, средња Европа
Земља	Краљевина Југославија (1929—1941) Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка (1941)
Становништво	1.534.739 (1931)
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
Бан
•	Велимир Поповић
Историја
• Успостављено	1929.
• Укинуто	1941.
Претходник Следбеник Травничка област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Тузланска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Подрињска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Ваљевска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Сарајевска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Ужичка област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Рашка област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца) Федерална Држава Србија (ДФ Југославија) Федерална Држава Босна и Херцеговина (ДФ Југославија) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Независна Држава Хрватска

Карта Дринске бановине (1931)

Назив

Избором дринске одреднице, која је као географски појам била етнички неутрална, државне власти Краљевине Југославије су 1929. године покушале да поставе основу за што успешније спровођење политике интегралног југословенства на подручју ове бановине. Међутим, након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких распарава о преуређењу преосталих бановина,^[1] појавили су се предлози да се од свих бановина на етничком подручју српског народа створи јединствена Бановина Србија, или да се у постојеће називе српских бановина уведу одговарајуће српске одреднице, те је тако настала и замисао да се назив Дринске бановине промени у Бановина Дринска Србија. Преуређење и преименовање српских бановина није било спроведено, због непостојања политичке воље и скорог избијања рата (1941).

Историја

Током Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе сила Осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[2] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	992.924
римокатоличка	169.613
евангелистичке	3.804
остале хришћанске	1.836
исламска	356.469
без конфесије	10.093
УКУПНО	1.534.739

Банови

Седиште Дринске Бановине, данас зграда Председништвa Босне и Херцеговине

Банови Дринске бановине у периоду 1929—1941. су били:^[3]

Портрет	Ред	Име и презиме (Датум рођења и смрти)	Почетак мандата	Крај мандата	Странка
	1.	Велимир Поповић	9. октобар 1929	1934
	2.	Предраг Лукић	именован 31. маја[4], 1935	1937
	3.	Душан Давидовић	9. децембар 1937	5. јануар 1938
	4.	Михаило Кречковић (вд.)	5. јануар 1938.	1939.
	5.	Радослав Дунић (1871—1948)	1939.	1939.	Југословенска национална странка
	6.	Владимир Јевтић	1939.	1939.
	7.	Илија Поповић	1939.	1940.
		Владимир Јевтић		10. јул 1940.
	8.	Станоје Михалџић	10. јул 1940.	17. април 1941.

• 
  Карта Дринске бановине (1937)
• 
  Бановине Краљевине Југославије
• 
  Карта Дринске бановине (1941)

Референце

1. Димић 2001.
2. „Глас јавности: Попис 1931. по Бановини”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2010.
3. World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)
4. Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата”. pp. 26, у „Гласнику”, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године  74951180

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
• Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.