Доплеров ефекат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Доплеров ефекат је појава да услед релативног кретања пријемника или извора долази до мењања фреквенције таласа.[1][2][3] Ако се пријемник и предајник крећу један ка другом, фреквенција се помера навише (расте), а ако се пријемник и предајник крећу један од другог, фреквенција се помера наниже (опада). На пример, Доплеров ефекат можемо приметити на ауто-путу: бука коју мотор аутомобила прави док нам се приближава другачија је од оне коју чујемо док се од нас удаљава.
Изузетно је значајна примена Доплеровог ефекта у астрономији, астрофизици, медицини и у конструкцији Доплер радара (радар који одређује брзину кретања објекта, нпр. авиона)
Формула за израчунавање фреквенције пријемника у случају релативног приближавања (тада је у бројиоцу „+”, а у имениоцу „–”) или релативног удаљавања (тада је у бројиоцу „–”, а у имениоцу „+”):
Легенда:
- — фреквенција пријемника (фреквенција коју слушалац чује)
- — фреквенција предајника (извора)
- — брзина звука у ваздуху (330 )
- — брзина пријемника (слушаоца)
- — брзина предајника (извора)
Уобичајени пример Доплеровог померања је промена висине тона која се чује када се возило које труби приближава и удаљава од посматрача. У поређењу са емитованом фреквенцијом, примљена фреквенција је већа током приближавања, идентична у тренутку проласка, а нижа током удаљавања.[4] Разлог за Доплеров ефекат је тај што када се извор таласа креће ка посматрачу, сваки следећи таласни врх се емитује са позиције ближе посматрачу од врха претходног таласа.[4][5]