![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Honfoglal%25C3%25A1s.jpg/640px-Honfoglal%25C3%25A1s.jpg&w=640&q=50)
Долазак Мађара у Панонску низију
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мађарско освајање Панонске низије (мађ. )[1] такође именовано и као мађарско освајање[2] или мађарско заузимање земље[3] био је низ историјских догађаја који се завршавају насељавањем Мађара у средњу Европу крајем 9. и почетком 10. века. Пре доласка Мађара, три раносредњовековне силе, Прво бугарско царство, Источна Француска и Моравска, бориле су се једна против друге за контролу над Карпатским басеном. Повремено су ангажовали мађарске коњанике као војнике. Стога су Мађари који су живели у понтско-каспијској степи источно од Карпатских планина били упознати са оним што ће постати њихова домовина када започне њихово освајање.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/72/Honfoglal%C3%A1s.jpg/640px-Honfoglal%C3%A1s.jpg)
У општем смислу, националним освајањем се назива процес током којег неки народ заузима изабрану област, са циљем да ту успостави нову домовину. Сходно томе, у мађарској историји, процес током којег су Мађари заузели Карпатски басен назива се „освајањем”.
Због дугог историјског временског хоризонта и релативно малог броја писаних извора, тешко је прецизно реконструисати ток и догађаје око и самог освајања данашњих простора. На основу истраживања, вероватно је да су Мађари у једном кораку заузели Карпатски басен.[1] Према овоме, освајачка племена су се населила у равничарским пределима Карпатског басена око 895. године.[4] У то време већ се распадало царство синова моравског кнеза Сватоплука I, што им је олакшавало посао. До 902. године читаво подручје Карпатског басена је стављено под њихову контролу, иако су се због својих стада углавном населили у областима које су им пружале огромна пространства пашњака, као штп су Алфелд, Мезефелд, Кишалфелд, Чалокез и Серемшег, где су били доступни пашњаци одговарајућег квалитета. Према овим подацима, народи који су већ живели на овим просторима, углавном аварског и словенског порекла, живели су у разбацаним појединачним сеоским заједницама и за неколико генерација су се стопили у племена дошљака. Ако не у ратарству које су већ имали развијено, у сточарству су вероватно имали шта да науче од Мађара, који су своје животиње гајили у хладним условима и без зимске сточне хране.
Мађари су ојачали своју контролу над Карпатским басеном поразивши баварску војску у бици код Пожоња 4. јула 907. године. Током освајања Мађари су покренули серију похода на западну Европу између 899. и 955. године, а такође мета им је било и Византијско царство између 943. и 971. године. Мађари су се постепено населили у басену и успоставили хришћанску монархију, Краљевину Мађарску, око 1000. године.