Група инсеката из реда Lepidoptera From Wikipedia, the free encyclopedia
Дневни лептир (лат. ) је кладус инсеката из реда лептира (лат. ).
Дневни лептир | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Lepidoptera |
Подред: | Rhopalocera |
Натпородице и породице | |
|
Лептири су често полиморфни, а многе врсте користе камуфлажу, мимикрију и апосематизам да би избегле своје грабљивице.[2] Неки, попут монарха и насликане даме, мигрирају на велике удаљености. Многе лептире нападају паразити или паразитоиди, укључујући осе, протозое, муве и друге бескичмењаке, или су плен других организама. Неке врсте су штеточине јер у својим ларвалним фазама могу оштетити домаће усеве или дрвеће; друге врсте су агенси опрашивања неких биљака. Ларве неколико лептира (нпр. жетелаца) једу штетне инсекте, а неки су предатори мрава, док други живе као мутуалисти у заједници са мравима. У културном смислу, лептири су популаран мотив у ликовној и књижевној уметности. Смитсонијан институт каже да су „лептири сигурно једно од најпривлачнијих створења у природи“.[3]
Најранији фосили Lepidoptera датирају на граници тријаса и јуре, од пре око 200 милиона година.[4][5][6] Лептири су еволуирали од мољаца, те док су лептири монофилетски (формирају једну кладу), мољци нису. Најстарији познати лептир је Protocoeliades kristenseni из палеоценске формације Фур у Данској, стар око 55 милиона година, који припада породици Hesperiidae (скипери).[7] Процене молекуларног сата сугеришу да су лептири настали негде средином креде, али су се значајно променили током кенозоика.[8] Најстарији амерички лептир је касноеоценска Prodryas persephone из фосилних наслага Флорисант,[9][10] стар око 34 милиона година.[11]
Дневни лептири насељавају цели свет изузев Антарктика, а постоји око 18.500 врста.[12] Од тога, 775 насељава Неарктик; 7.700 Неотропе; 1.575 Палеоарктик (Европа, Азија, Хималаји и северна Африка); 3.650 Афротропе (јужна Африка и Мадагаскар); а 4.800 насељава Далеки исток и Аустралију и Океанију.[12]
Традиционално, су дневни лептири дељени у натпородице , скелари () и амерички мољци-лептири (). Филогенетичка анализа указује да је традиционална натпородица парафилетска у односу на друге две групе, тако да би обе требало да буду укључене у , па би натпородица и клада били синоними.[13][14]
Постоје 4 стадијума у животном циклусу дневних лептира: јаје, ларва (гусеница), лутка (лат. chrysalis) и адулт (одрастао лептир). Јаја се полажу појединачно или у групама на листове биљке хранитељке.[15] Када младе гусенице еклодирају, започињу циклусе храњења и пресвлачења. По достизању одговарајуће величине и испуњењу других услова, гусенице престају са храњењем, проналазе место за улуткавање и умирују се. Време које лептир проведе у стадијуму лутке зависи од врсте и финих параметара спољашњих услова. Читав процес метаморфозе стоји под строгом хормонском регулацијом. Број генерација годишње варира у зависности од врсте и географског подручја.[16][17]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.