![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Light_dispersion_conceptual_waves.gif/640px-Light_dispersion_conceptual_waves.gif&w=640&q=50)
Дисперзија (физика)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дисперсија светлости, у ширем смислу, јесте зависност оптичких особина једне средине од фреквенције светлости која пролази кроз ту средину, тј. зависност индекса преламања те средине од кружне фреквенције дате светлости.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f5/Light_dispersion_conceptual_waves.gif/320px-Light_dispersion_conceptual_waves.gif)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Light_dispersion_of_a_compact_fluorescent_lamp_seen_through_an_Amici_direct-vision_prism_PNr%C2%B00114.jpg/640px-Light_dispersion_of_a_compact_fluorescent_lamp_seen_through_an_Amici_direct-vision_prism_PNr%C2%B00114.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Prism-rainbow.svg/320px-Prism-rainbow.svg.png)
Крива која показује ту зависност назива се крива дисперсије, у којој интервали и чине област нормалне дисперсије у којој индекс преламања n расте са порастом кружне фреквенције, а интервал II је област аномалне дисперсије у којој индекс преламања са порастом кружне фреквенције опада.
У истој средини, различите монохроматске светлости (тј. монохроматске светлости различитих таласних дужина) имају различите брзине и различите индексе преламања.