From Wikipedia, the free encyclopedia
Димитрије Миленковић (Ниш, 26. октобар 1935) српски је књижевник. Од 1953. објављује поезију приче и есеје у значајнијим часописима. Превођен је на више светских језика и заступљен у бројним антологијама многих земаља Европе.[1][2]
Димитрије Миленковић | |
---|---|
Датум рођења | 26. октобар 1935. |
Место рођења | Ниш, Краљевина СХС |
Димитрије Миленковић рођен је 26. октобра 1935. у Нишу[3], у породици познатог нишког трговца Драгутина Миленковића. Основно школовање заврио је у школи „Вожд Карађорђе“‚ а средње у гимназији „Стеван Сремац“ у Нишу. На филолошком факултету у Београду дипломирао је југословенску и светску књижевност. По завршетку студија у Београду враћа се у родни Ниш где се бавио културом у широком значењу те речи. Њоме се Миленковић бавио као новинар, као критичар и есејиста, као уредник, као организатор и као функционер. Прво као новинар а од 1960. и као руководилац на дужности главног уредника „Гласа омладине“, уредника културне рубрике „Народних новина“, директора издавачке куће „Градина“ и управник Народног позоришта у Нишу.[4]
Миленковић је све време и активни учесник у многим културним подухватима у Нишу, као председник Одбора за међународну културну, просветну и научну сарадњу Скупштине града Ниша, Секције Удружења књижевника Србије за Нишавски и Јужноморавски регион, уметнички директор Књижевне колоније у Сићеву, дугогодишњи члан Савета и редакције часописа „Градина“.
Стални је члан жирија од оснивања Фонда „Дејан Манчић“ 2000. године. „Међутим интимна и трајна, како се сада показује, и истинска његова преокупација била је и остала поезија“.
Живи и ствара у родном Нишу. У браку са супругом Слободанком (Данком) има ћерке Тамару и Биљану.
Књижевна дела Димитрија Миленковића трају више од шест деценија, од првих објављених песама 1953. године; „Радости“ „Каскаде“ „Лепота“, „Песма“. Своју прву самосталну збирку песама, бирајући самокритички сам сваку песму, Миленковић је припремао читаву једну деценију. Била је то „Припитомљена светлост“ у издању нишког књижевног друштва „Нестор Жучни“. Од тада кроз више од тридесет објављених књига може да се прати како је стваралачка фигура овог књижевника расла смирено, доследно и естетски осмишљено, све до угледног и савременог представника српске поезије. За собом има и богату библиографију са преко хиљаду библиографских јединица, махом књижевног карактера.[5]
„ | Миленковић је своју зрелу песничку авантуру започео у периоду неподељеног и бучног успеха свог само годину дана старијег колеге и суграђана и блиског друга из гимназијске литералне секције, Бранка Миљковића. Његова „Утопљеница“, у једном сегменту носила је елегијску потку Бранкове „Узалуд је будим“ | ” |
Миленковић располаже изузетним и драгоценим даром за претакање поетских слика у мисао, што је био један од најзначајнијих разлога да његова поезија више од шест деценија траје не само у српском језику (на коме он ствара) већ и у једанаест светских језика у које је преточена. Његова дела су превођена и објављивана у бројним антологијама у Француској, Италији, Бугарској, Русији, Грчкој, Хрватској и многим другим земљама. У издавачким кућама у Нишу, Београду, Загребу, Барију, Скопљу објављено је и преко тридесет Миленковићевих књига. Аутор је више антологијских избора поезије, коаутор Сабраних дела Бранка Миљковића и књиге његових раних песама „Похвала свету“.[6][7]
Миленковићеву поезију понекад није лако одгонетнути као и тајну његовог сложеног певања, мишљења, вибрације стиха и сложеност стилских фигура што најбоље илуструје италијански критичар Енрико Бањато:
„ | Миленковићево певање је артикулисано на комплетно стилском регистру, који га пре свега чини сложеним за разумевање; вишеслојно је, час се исказује кроз симболички, час кроз надреалистички исказ, честе су елиптичне, алузивне форме. Стих је ретко изломљен, сажет, прибегава неуобичајеним сликама, несвакодневним речима и изразима. Дакле то је поезија која стапа шарм и дубину мисли у елегантну самосвојну лингвистичку творевину (Енрико Бањато) | ” |
Сви они који више деценија прате литерарна догађања у Србији, могли су да примете да:
„ | Миленковић припада оној малобројној групи песника која није провоцирана дневним догађајима, није подлегла захтевима „ограничене етике“, оној групи која ствара свовременску поруку немирења и остварује суштину правог поетског исказа... Песник је дружење са људима, травама, камењем, небом и бескрајем искористио и испрограмирао своју поетику кроз непосредан, импулсиван и посве плодотворан уметнички кредо (Благоје Глозић) |
” |
Миленковић и у другој деценији 21. века и даље наставља да ради и претаче у тишини родног Ниша, своје вредно поетско здање које ће нас још много година пленити префињеним ткањем мисли, осећања и многобројним визијама.
Од 1964. до 2008. Миленковић је објавио следеће гњиге песама;
Миленковић је објавио и следеће антологије;
Миленковић је добитник бројних награда и признања од којих су најзначајнија;
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.