Диглосија у арапском језику
From Wikipedia, the free encyclopedia
Диглосија је појава у којој заједница говорника употребљава паралелно две битно различите варијанте истог језика, у зависности од комуникацијског контекста. Диглосија је појава која захвата читаву заједницу, а двојезичност (билингвизам) индивидуална је појава. За цео говорни простор арапског језика карактеристична је диглосија. У арапском језику са једне стране стоји стандардни језик, изведен из класичног (الفُصْحَى), а са друге стране је језик дијалеката(العَامِيَة). Стандардни језик је језик се описујуе као, књижевни и формални језик који исказује висок степен хомогености и служи као службени језик свих арапских земаља.[1] То је језик ислама (друге по величини религије на свету), панарапски национализам, и означава арапски идентитет. Дијалекат, с друге стране, представља народну књижевност и свакодневни вид комуникације. Арапима је матерњи језик управо тај дијалекат, док књижевни арапски уче процесом образовања и школовања. Поред ова два, у говорној пракси јављају се бројни прелазни варијетети који представњају својеврсну функционалну мешавину стандардног варијетета и двају говора у контакту.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b0/Arapska_diglosija_001.png/240px-Arapska_diglosija_001.png)