Деца избеглице
From Wikipedia, the free encyclopedia
Скоро половина свих избеглица су деца, а скоро свако треће дете које живи ван земље рођења је избеглица.[1] Овим бројевима обухваћена су деца којима је статус избеглице формално потврђен, као и деца у избегличкој ситуацији.
Осим што се суочавају са директном претњом насиља као последица сукоба, присилно расељена деца се суочавају и са разним здравственим ризицима, укључујући: епидемије болести [2] и дуготрајне психичке трауме,[3] неадекватан приступ води и санитарним условима,[4] храни,[5] здравственој заштити и редовном распореду вакцинације.[2] Деца избеглице, посебно она без документације и она која путују сама, такође су подложна злостављању и експлоатацији.[6] Иако су их многе заједнице широм света дочекале, присилно расељена деца и њихове породице често се суочавају са дискриминацијом, сиромаштвом и друштвеном маргинализацијом у својим матичним, транзитним и одредишним земљама.[7] Многим земљама такође недостаје интеркултурална подршка и политике за друштвену интеграцију.[8] Такве претње безбедности су појачане за децу избеглице са сметњама у развоју.[9] Студије које је урадио Високи комесаријат УН за избеглице показују да само половина све деце избеглица која су основношколског узраста може да приступи школовању. Слично, међу децом средњошколског узраста, само 22 процента деце може приступити школовању. Нажалост, ово кулминира стопом приступа високом образовању од само једног процента међу свим избеглицама.[10]