![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Ishihara_9.png/640px-Ishihara_9.png&w=640&q=50)
Далтонизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Далтонизам (дефицијенција вида у боји) смањена је способност да се види боја или разлике у боји.[3] То може отежати задатке попут одабира зрелог воћа, избора одеће и очитавања семафора.[3] Далтонизам може да отежа неке образовне активности.[3] Међутим, проблеми су углавном мали и већина особа слепих за боје се прилагођава.[3] Људи са потпуним слепилом за боје (ахроматопсија) такође могу да се осећају непријатно у светлим окружењима[3] и имају смањену оштрину вида.
Далтонизам | |
---|---|
Синоними | Слепоћа за боје, дефицијенција боја, оштећен вид у боји[1] |
![]() | |
Пример слике Ишихара теста. Број „74“ би требало јасно да виде особе са нормалним распознавањем боја. Посматрачи са дихроматијом или аномаличном трихроматијом најчешће виде „21“,[2] а посматрачи са ахроматијом најчешће не виде ништа. | |
Специјалности | Офталмологија |
Симптоми | Умањена способност распознавања боја[3] |
Трајање | Дугорочно[3] |
Узроци | Генетички (наследни обично X-повезано)[3] |
Дијагностички метод | Ишихара тест[3] |
Лечење | Прилагођавање наставних метода, мобилне апликације[1][3] |
Фреквенција | Црвено-зелено: 8% мушкараца, 0,5% жена (северноевропско порекло)[3] |
Најчешћи узрок слепила за боје је наследни проблем у развоју једног или више од три сета конусних ћелија очију који осећају боју.[3] Међу људима је већа вероватноћа да ће мушкарци бити слепи за боје од жена, јер су гени одговорни за већину облика далтонизма на X хромозому.[3] Жене имају два X хромозома, те се дефект једног обично надокнађује другим. Жене које нису слепе за боје могу носити гене за далтонизам и преносити их на своју децу.[3] Мушкарци имају само један X хромозом и стога увек изражавају генетски поремећај ако имају рецесивни ген.[3] Далтонизам такође може бити последица физичког или хемијског оштећења ока, оптичког нерва или делова мозга.[3] Дијагноза се обично врши помоћу Ишихара теста за боје; остале методе укључују генетичко тестирање.[3][4]
Не постоји лек за далтонизам.[3] Дијагноза може омогућити наставнику особе да промени наставну методу како би компензовао за хендикеп.[1] Специјална сочива могу помоћи људима са црвено-зеленим далтонизмом при јаком светлу.[3] Мобилне апликације могу помоћи људима да идентификују боје.[3]
Црвено-зелена слепоћа је најчешћи облик, а затим следи плаво-жута слепоћа и потпуна слепоћа.[3] Црвено-зелено слепило за боје погађа до 8% мушкараца и 0,5% жена северноевропског порекла.[3][5] Способност да се види боја такође се смањује у старости.[3] У неким земљама, слепило за боје може људе учинити неподобним за одређене послове,[1] као што су пилоти авиона, машиновође, руковаоци дизалица и људи у оружаним снагама.[1][6] Ефекат далтонизма на уметничке способности је контроверзан.[1][7] Способност цртања није промењена, и верује се да су бројни познати уметници били слепи за боје.[1][8]