Демировац
насељено мјесто у Козарској Дубици, Република Српска, БиХ From Wikipedia, the free encyclopedia
Демировац је насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 359 становника.[1]
Демировац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Козарска Дубица |
| Становништво | |
| — 2013. | 467 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 34″ С; 16° 54′ 58″ И |
| Временска зона | (), љети () |
| Апс. висина | 110-200 |
| Површина | 18,8 2 |
  Демировац Демировац на карти Босне и Херцеговине | |
Налази се на 110-200 метара надморске висине, површине 18,8 км2, удаљено око 10 км од општинског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Збијеног је типа, а засеоци су Бадуше, Брезово поље, Главинац, Збјег, Личка коса, Радмановића сокак, Рашића брдо и Светиња. Смјештено је на десној обали Саве и обронцима Просаре. У засеоку Светиња налази се извор који, према предању, има љековита својство. Становништво се углавном бави пољопривредом. Осмогодишња школа отворена је 1967, а 2016. радила је као деветогодишња, у саставу ОШ "Вук Стефановић Караџић", Козарска Дубица. У селу постоје четири гробља, црква, дом културе, матични уред и пошта. Демировац је добио електричну енергију шездесетих година 20. вијека, телефонске прикључке 1979, а локални водовод осамдесетих година. Кроз село пролази магистрални пут Козарска Дубица - Градишка. У Демировцу раде (2016) предузеће за производњу и прераду меса и сточне хране, предузеће за производњу и продају цвијећа и украсног биља, пилана, угоститељски објекат и продавница мјешовите робе.[2]
Према Славку Вујасиновићу, назив села потиче од турске ријечи демир (гвожђе) . У августу 1875. вођене су борбе око Демировца између Турака и устаника под командом Гавре Бјеловука. Демировац је 1879. имао статус општине, којој су припадала села: Градина, Гуњевци, Демировац, Драксенић, Међеђа, Пуцари и Срефлић (Срефлије). Солунски добровољци били су: Марко Бабић, Ђорђе Видовић, Миле Јанковић, Стојан Ковачевић, Петар Мирић, Стојан Прибић, Петар Рапајић, Марко Трубарац. У Другом свјетском рату становништво је највише страдало од усташа, у јасеновачком логору и на другим стратиштима. Убијено је 628 цивила, међу њима 216 дјеце до 14 година, и угашено је 47 домаћинстава. Погинуло је 65 бораца Народноослободилачка војска Југославије, а у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. три борца Војске Републике Српске.[2]
Село Демировац 1879. имало је 75 домаћинстава и 347 становника (православаца); 1895. - 747 становника; 1921. - 784; 1948. - 473; 1971. - 574; 1991. - 469; 2013. - 130 домаћинстава и 359 становника (од којих 353 Срба). Породица Аћимовић слави Митровдан; дио Бабића, Бањац, Бјеловук, Вукадиновић, Јанковић, дио Ковачевића, Кузмановић, Марин, Пуђа, Радујко, Рапајић, Хрњак, Шалић, Шпица - Јовањдан; дио Бабића, Змијањац, дио Ковачевића, Кондић, Костић, Кричковић, Лешковић, Марић, Његован, Радуловић, Угрица, Чубриловић, Шарац - Никољдан; Бараћ, Батић, Влајнић, Тороман - Светог Стефана; Бачић, Марчета, Милојица - Аранђеловдан; Благојевић, Вуковић, дио Гога, Грбић, Кесић, Косовић, Љубичић, Марковић, Мисирача, Момчиловић, Мостарац, Петровић, Прибић, Радмановић, Татић, Чолић - Ђурђевдан; Вукадиновић - Томиндан; дио Гога - Св. Игњатија; Жилић, Поповић - Илиндан; Кецман - Св. Вартоломеја и Варнаву; Малбашић - Св. Кирила Словенског; Малић, Сладојевић - Часне вериге; Милић - Свети Григорија Чудотворца; Растовац - Свети врачеви Козма и Дамјан; Рашић, Секулић - Лучиндан; Шувак - Лазареву суботу. Према породичним предањима, Аћимовићи и Давидовићи дошли су са Мањаче, Кецмани из јужне Србије, Ковачевићи из Рашке, Малићи из Крупе на Врбасу, а Мирићи и Хрњаци из Лике. Из села су: Здравко Димић, генерал-потпуковник Југословенске народне армије; Милан Јанковић (Филип Цептер), привредник.[2]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
