Данијел Деј Луис
енглеско-ирски глумац / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сер Данијел Деј-Луис (енгл. ; 29. април 1957) је пензионисани енглеско-ирски глумац.[2] Познат је по својој константној посвећености и истраживању приликом приступања улогама, као и по томе што често остаје у улози у току целог трајања снимања филма. Такође је познат и као један од најизбирљивијих глумаца у филмској индустрији[3] — од 2002. појавио се у свега шест филмова, од којих су му четири донела номинацију за Оскара. Правио је дуге паузе између снимања филмова, које су знале да потрају и до пет година.
Данијел Деј-Луис | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Данијел Мајкл Блејк Деј-Луис | ||||||||||
Датум рођења | (1957-04-29)29. април 1957. (67 год.) | ||||||||||
Место рођења | Лондон, Енглеска, Уједињено Краљевство | ||||||||||
Занимање | глумац | ||||||||||
Супружник | Ребека Милер (1996—)[1] | ||||||||||
Партнер | Изабел Ађани (1989—1995) | ||||||||||
Деца | 3 | ||||||||||
Активни период | 1970–2017 | ||||||||||
Веза до -а | |||||||||||
|
Деј-Луис је један од најхваљенијих глумаца своје генерације[4][5][6][7] и добитник је бројних награда, међу којима су и три Оскара за најбољег глумац у главној улози — за улоге у филмовима Моје лево стопало, Биће крви и Линколн. Он је уједно и једини глумац који је икада освојио три Оскара у тој категорији.[8] Такође је добитник четири Бафте, три Награде Удружења филмских глумаца и два Златна глобуса.[9] Пензионисао се 2017. године након филма Фантомска нит.[10][11]
Рођен и одрастао у Лондону, Dеј-Луис се изврсно снашао на позорници у Националном позоришту за младе, пре него што је био примљен у Бристол Олд Вик театарску школу, коју је похађао три године. Упркос традиционалном тренингу у Бристол Олд Вику, он се сматра методским глумцем, познатим по сталној посвећености и истраживању својих улога.[12][13] Приказујући „меркуријални интензитет”, често би био потпуно у карактеру током читавог распореда снимања својих филмова, чак до тачке да то негативно утиче на његово здравље.[4][14] Ради заштите свог приватног живота, ретко је давао интервјуе и имао је врло мали број јавних наступа.[15]