Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представља шест бакљи окружених житом које горе заједно. Заједничка ватра шест бакљи представља братство и јединство шест република бивше Југославије: Босне и Херцеговине, Македоније, Србије, Словеније, Хрватске и Црне Горе. Датум на грбу је 29. новембар 1943. када се у Јајцу по други пут састао АВНОЈ. Тај датум је постао дан републике после Другог светског рата.
Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије | |
---|---|
Грб СФР Југославије (у употреби од 1963. до 1992. године) | |
Верзије | |
Детаљи | |
Носилац | СФР Југославија |
Аутор(и) | Ђорђе Андрејевић Кун и Антун Аугустинчић |
Усвојен | 7. април 1963.; пре 61 године (1963-04-07) |
Још у току народноослободилачке борбе крајем новембра 1943, у време Другог заседања АВНОЈ-а када су постављени темељи новог југословенског друштва, настао је грб социјалистичке Југославије заједничким радом уметника Ђорђа Андрејевића Куна и Антуна Аугустинчића приликом украшавања сале Дома културе у Јајцу. По одлуци Председништва АВНОЈ-а Аугустинчић је нешто раније израдио будући грб у дрворезу, са пет буктиња као основним елементима, које су представљале пет народа Југославије, а по ранијој одлуци унет је у грб и датум заседања 29. 1943. године. Кун је начинио нацрт жита, који је потом допуњен са пет бакљи. Датум 29. 1943. је на грб додат након заседања АВНОЈ-а, а грб је, у понешто измењеном облику, званично усвојен тек Уставом ФНРЈ 1946. Интересантно је да се на новом државном грбу проглашеном 1946. налазио пламен од пет буктиња–симболом братства пет народа: Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца. Шеста буктиња, која је представљала Муслимане (данас Бошњаке), или пак шест југословенских република, придружена је пламену две деценије касније.