Грађанска непослушност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грађанска непослушност је одбијање грађана да се повинују захтевима и законима власти, често на ненасилан начин и уз колективно масовно учешће. Према неким дефиницијама, грађанска непослушност мора бити ненасилна да би се назвала „грађанском“. Стога се грађанска непослушност понекад изједначава са мирним протестима или ненасилним отпором.[1][2] Историјски примери су индијски отпор колонијализму, јужноафрички отпор апартхејду и борба америчког покрета за грађанска права, као и протести против Милошевићевог режима у Србији, током последње деценије 20. века.[3]
Из угла политичке филозофије, грађанска непослушност се односи на намјерно кршење закона са циљем да се привуче пажња или коригују неправде у закону, или одређене политике које практикују државне институције. Политички филозофи су заинтересовани за многа питања која долазе као резултат грађанске непослушности. Нека од њих су: Како оправдати акције грађанске непослушности? Какав одговор треба да стигне од правних институција када је грађанска непослушност оправдана? Да ли грађанска непослушност треба да се одвија јавно без употребе силе и/или са вољом да се одговори на могуће санкције?
Есеј Отпор грађанској влади Хенрија Дејвида Тора, објављен постхумно као Грађанска непослушност, популаризовао је термин у САД, иако се сам концепт раније практиковао. Она је инспирисала лидере као што су Сузан Б. Ентони из америчког покрета за право гласа за жене у касним 1800-им, Сад Заглоула из 1910-их која је кулминирала Египатском револуцијом 1919 против британске окупације, и Махатма Гандија из 1920-их у Индији у протестима за ундијску независност Британског Ража. Мирни протести Мартина Лутера Кинга млађег и Џејмса Бевела током покрета за грађанска права у Сједињеним Државама 1960-их садржали су важне аспекте грађанске непослушности. Иако је грађанска непослушност ретко оправдана на суду,[4] Кинг је грађанску непослушност сматрао испољавањем и праксом поштовања закона: „Сваки човек који прекрши закон за који му савест говори је неправедан и вољно прихвата казну тако што ће остати у затвору да пробудити савест заједнице о неправди закона, у том тренутку изражава највише поштовање закона."[5]