Гојбуља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гојбуља (алб. ) је насеље у општини Вучитрн на северном делу Косова и Метохије.[2] У Гојбуљи сада живи око 30 српских породица у албанском окружењу.[3] Према попису становништва из 2011. године, село је имало 588 становника, већину становништва чинили су Албанци. Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат. У селу је изграђен асфалтни пут од Вучитрна до села. Село је повезано са системом за наводњавање и градским водоводом. У селу има 2 бунара са добром киселом водом.
Гојбуља | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. |  588[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 50′ 57″ С; 20° 59′ 30″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 687 |
.svg)  Гојбуља Гојбуља на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 42000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Атар насеља припада територији катастарске општине Гојбуља површине 692 . Гојбуља је село збијенога типа, земљиште валовито. Оранице са смоницом и растреситом земљом, на којој успевају све житарице, поврће и воће. Село има заједничку листопадну шуму и погодује за сточарство. Село је смештено на подножју Копаоника, удаљено од Вучитрна око 4 км североисточно, на реци Трстеници.[4] Село се дели на Топличанску, Бошчарску и Дробњачку махалу и махалу звану Батваре.
У турском попису земаља Бранковића из 1455. године садашњи заселак Гојбуље Батваре (Бахаре, Бачваре) помиње се као засебно село Батваре са 33 српске куће. У Девичком поменику уписани су 1763, 1766. и 1767. Срби дародавци из Гојбуље. На сеоском гробљу стоје остаци цркве Св. Петке са очуваним зидовима од 1 метра и очуваним луком изнад западног портала. У селу су сачувани остаци старог Батварског гробља из прве половине 17. века.[5] Гојбуља је обновљена 1820. године. Обновитељи су Јездићи из Добре Луке и до данас непрекидан је живот Срба у овом селу без Албанаца.[6] На темељима старе цркве обновљена је и сазидана нова црква 1986. посвећена Св. Петки, код које је и гробље.
Махала Батваре, нешто мало издвојена од села, рачуна се као заселак Гојбуље. Батваре је чак и старије од (садашње) Гојбуље. Оно је прво било лево од реке, на местима званим Старо Батваре и Кућиште. Ту је и старо батварско хришћанско гробље. Шта је било с тим старим Батварчанима није познато, тек у другој половини 18. века ту су се били настанили неки Албанци. Те су Албанце око 1820. затекли и од њих купили земљу Срби Јездићи, а Албанци се иселили у Смрековницу где су постали чифчије код својих рођака. У то време или нешто касније род Топличани заснива садашњу Гојбуљу, где се доцније „због болештине“ пресељавају и Јездићи са старог Батвара.[7]
- Топличани (14 кућа, Св. Никола). Доселили се око 1820. из Топлице, из села Сибнице. Оснивачи су садашње Гојбуље. Појасеви у 1935. од досељења у Гојбуљу: Ивко, Јова, Зарко, Ананије (70 година).
- Јездићи (7 кућа, Св. Никола). Доселили се око 1820. из Куча. Прво су се задржали у Метохији (код Баковице), па онда на Косову, у Доброј Луци. Ту их осветници нађу, јер су из матице избегли од крвне освете, и у борби с њима, кажу, погинуло 17 чланова овог рода. Неки су после те погибије отишли у Ужице, а други остали на Косову и са Топличанима образовали чифлик Махмуд-бега вучитрнског у Гојбуљи. Појасеви у 1935. од досељења у Гојбуљу: Језда, Рака, Радисав, Јован, Лазар (50 година).
- Дробњаци (12 кућа, Ђурђевдан). Доселили се из Дробњака преко Ибарског Колашина, где су се били задржали, после Топличана. Појасеви у 1935. од досељења: Сава, Ива, Данче, Ђорђе, Милутин (34 године).
- Касаловићи (4 кућа, Света Петка). Досељени из Зупча у Ибарском Колашину око 1870.
- Бошчари (11 кућа, Св. Лука). Досељен из Угљара у Ибарском Колашину на годину дана после Касаловића.
- Колашинци (2 кућа, Митровдан). Доселили се 1902. из Зубиног Потока у Ибарском Колашину.
- Сурци (4 кућа, Св. Никола). Пресељени из Ропице у Слатину (вучитрнску), па одатле у Гојбуљу око 1895.
- Мирачани (3 кућа, Св. Никола). Пресељени из рода Анђелковића у Мирачу 1910.[8]
- Миловановић Благоје, Церска битка
- Миловановић Михајло, погинуо на Солуну
- Миловановић Серафин, Топлички устанак
- Миловановић Вукмир, Топлички устанак
- Савић Цветко, Солунски фронт
- Спасић Живко, Топлички устанак
- Миленковић Вукмир, Топлички устанак
- Зарковић Трајко, битка на Церу
- Анђелковић Вукоје
- Анђелковић Вукосав
- Димитријевић Бранко
- Димитријевић Ђорђе
- Димитријевић Трајко
- Ђорђевић Велибор
- Ђорђевић Миодраг
- Ћурковић Витомир
- Ћурковић Милица
- Ћурковић Слободан
- Јовић Божидар
- Јовановић Драгомир
- Јовановић Милутин
- Јовановић Радуле
- Јовановић Радмила
- Лазић Новица
- Милић Божидар
- Милић Вукадин
- Милић Гојко
- Милић Душан
- Ћурковић Светолик
- Милић Срдомир
- Миловановић Живорад
- Миловановић Мирослав
- Миленковић Милан
- Миленковић Петар
- Миленковић Ратко
- Миленковић Стојан
- Мирковић Слободан
- Михајловић Драгомир
- Михајловић Милош
- Перић Драган
- Перић Светомир
- Савић Миодраг
- Спасић Вукомир
- Спасић Радоје
- Спасић Миломир
- Спасић Пана[9]
- Анђелковић Никола, у кући 1944.
- Ћурковић Петар, у селу 1944.
- Јанковић Љубомир, од савезничке авијације 1944.
- Миленковић Сава, Горња Судимља 1920, од качака
- Перић Мија, у селу 1944, чувајући стоку
- Перић Мирко, у жандармеријској станици претучен 1941.
- Радосављевић Трајко, на њиви 1941.
- Савић Милутин, у Блацу 1942. од четника.
- Савић Радомир, на њиви 1941.
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 449 | 502 | 482 | 473 | 420 | 454 | 588 |
 |
| Националност | број | % |
| Албанци | 576 | 97,96 |
| Срби | 10 | 1,70 |
| Бошњаци | 1 | 0,17 |
| Непознато/Друго[10] |
Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили 97,96% становништва, Срби 1,70%. Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
