Гнеј Помпеј Велики
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гнеј Помпеј Велики (лат. ; 29. септембар 106. п. н. е. Пиценум — 29. септембар 48. п. н. е. Египат), био је римски војсковођа и политичар Римске републике. Одиграо је значајну улогу у трансформацији Рима из републике у царство. На почетку своје каријере био је партизан и штићеник римског генерала и диктатора Суле; касније је постао политички савезник, а коначно и непријатељ Јулија Цезара.
Гнеј Помпеј | |
---|---|
Датум рођења | 29. септембар 106. п. н. е. |
Место рођења | Пиценум, Римска република |
Датум смрти | 29. септембар 48. п. н. е. |
Место смрти | Пелузијум, Птолемејско краљевство |
Припадник сенаторског племства, Помпеј је још млад ушао у војну каријеру. Истакао се служећи диктатору Сули као командант у Грађанском рату 83–81. Помпејев успех као генерала док је био млад омогућио му је да напредује директно до звања првог конзула без поштовања традиционалног cursus honorum (неопходних корака за напредовање у политичкој каријери). За конзула је биран у три наврата (70, 55, 52. пне). Прославио је три тријумфа, служио је као командант у Серторијанском рату, Трећем ропском рату, Трећем митридатовом рату и у разним другим војним походима. Помпејев рани успех донео му је когномен Магнус – „Велики“ – по његовом дечачком хероју Александру Великом. Његови противници су му дали надимак adulescentulus carnifex („тинејџер касапин“) због његове немилосрдности.[2]