From Wikipedia, the free encyclopedia
Галатеја (грч. ) је четври по реду унутрашњи сателит Нептуна. Позната је и под именом Нептун VI.
Галатеја | |
---|---|
Планета | Нептун |
Откриће | |
Открио | Стивен Синот |
Датум открића | 28. јул 1989. |
Карактеристике орбите | |
Екцентрицитет | 0.00004 |
Период револуције | 0.42874431 дана |
Нагиб | 0,052° |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | (176 ± 8) (204 × 184 × 144 (±~10)) |
Маса | 2.12×1018[1] |
Густина | 0.75[2] ³ |
Гравитација | 0.018 ² |
Магнитуда | 21.9 |
Албедо | 0,08[2] |
Галатеју је открио Стивен Синот крајем јула 1989. године са фотографија које је направила сонда Војаџер 2. Тада је добила привремено име S/1989 N 4.[3]Откриће је објављено 2. августа 1989. Име је добила по Галатеји, једној од Нереида и кћерки бога Нереја и његове жене Дориде.
Галатеја је веома неправилног облика. Највероватније је настала поновним спајањем честица неког од Нептунових сателита који су се разбили услед пертурбација путање Тритона након заробљавања тог месеца у веома ексцентричној орбити.[1]
Са димензијама од 204 × 184 × 144 километара Галатеја је пети по величини Нептунов сателит. Процењена температура износи 51 К. Око Нептуна се креће у директном смеру стврајући готово савршено кружну орбиту на просечној удаљености од 61,953 километара.
Галатеја орбитира испод Нептунове синхроне орбите, па се полако спирално креће ка унутрашњости и може евентуално ући у Нептунову атмосферу, или се разбити о планетарни прстен након преласка Рошеове границе.
Галатеја је највероватније пастирски сателит Нептуновог Адамсовог прстена који се налази 1.000 километара изван своје орбите. Орбитална резонанца у односу 42:43 са Галатејом сматра највероватнијим узроком јединственог облика овог прстена у виду конвексних лукова.