![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/BoRG-58.jpg/640px-BoRG-58.jpg&w=640&q=50)
Галактичка јата
From Wikipedia, the free encyclopedia
Галактичка јата или скупови галаксија су структуре која садрже неколико стотина до неколико хиљада галаксија које повезује гравитација.[1] Такође су структура гравитационе повезаности и биле су познате као највеће постојаће структуре у универзуму све до 1980-те, кад су суперјата откривена.[2] Оне су друге највеће познате гравитационо везане структуре у универзуму после филамената галаксије.[3][4] Једна од кључних карактеристика кластера је медијум интракластера (ICM). ICM се састоји од загрејаног гаса између галаксија и има вршну температуру између 2-15 keV која зависи од укупне масе јата. Галактичка јата се не смеју мешати са звезданим јатима и галактичким суперјатима, јер су то различити појмови. Мања група галаксије се односи на групе галаксије, а не на галактичка јата. Групе и јата се могу груписати (повезати) и формирати суперјата.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/BoRG-58.jpg/640px-BoRG-58.jpg)
Познатија галактичка јата која су релативно близу Универзуму су јато (скуп) Вирго, скуп Фрорнакс, скуп Херкулес и скуп Кома. Веома велика скупина галаксија је позната као Греат Аттрацтор у којој доминира скуп Норма, и толико је велика да узиче на локалне експензије универзума. Позната галактичка јата као што су SPT-CL J0546-5345 и SPT-CL J2106-5844, су најмасовнија галактичка јата која су откривена у раном Универзуму.