Вулканизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вулканизам (лат. – бог ватре и ковачког заната у римској митологији) представља све појаве и процесе који се односе на стварање ужарене масе тј. магме у Земљиној унутрашњости, на њено кретање и избијање, као и избијање пратећих појава врелих гасова и чврстих маса на површину. Под утицајем експлозивних гасова магме долази до избијања (изливање) вулканског материјала из Земљине унутрашњости, односно до појаве коју зовемо вулканска ерупција. Отвор на Земљиној површини кроз који се врши избијање пара, гасова и другог вулканског материјала назива се кратер (лат. crater - чаша). Дјеловањем вулканских процеса, односно избијањем магме на површини Земље стварају се вулканске купе, плоче и платои.[1]
Вулканска активност је учествовала у свим стадијумима Земљине еволуције и у формирању рењефа литосфере. Сматра се да је око 95% литосфере сачињено од магматских стена.
Он је последица унутрашње Земљине топлоте, и његова појава најчешће је везана за места на којима се тектонске плоче додирују тј. граниче.