Вратни пршљенови
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вратни пршљенови – код кичмењака – су сви пршљенови врата, одмах испод лобање.[1][2][3][4][5]
Вратни пршљенови (Vertebrae cervicales) | |
---|---|
Идентификатори | |
MeSH | D002574 |
TA | A02.2.02.001 |
FMA | 72063 |
Анатомска терминологија |
Позајмљеницом из латинског језика, описују се и као цервиксни или цервикални пршљенови.
Грудни пршљенови код свих врста сисара су они који такође носе и пар ребара и леже репно (каудално) од вратних пршљенова. Даље их каудално прате слабински пршљенови, који такође припадају трупу, али не носе ребра. Код гмизаваца, сви трупни пршљенови носе ребра и називају дорзални пршљенови.
Код многих врста, али не и код сисара, постоје и вратна ребра. У многим другим групама, као што су гуштери и одређене врсте диносауруси, вратна ребра су велика; код птица, она су мала и потпуно спојена са пршљеном. Кичмени попречни наставци сисара су хомологни вратним ребрима других амниота.
Код људи, вратни пршљенови су најмање слични типском пршљену, а могу се лако разликовати од оних из грудног или слабинског подручја који имају форамен (рупу) у сваком попречном наставку, кроз који пролази кичмена артерија.