From Wikipedia, the free encyclopedia
Водни саобраћај у Републици Српској заједно са друмским транспортом и железницом, игра кључну улогу у превозу терета (како је то регулисано транспортном политиком Европске уније), коју је прихватила и Република Српска, због исплативости, сигурности, уштеде енергије и занемаривог утицаја на животну средину.[1]
Уважавајући морфолошке и хидролошке карактеристике водотока, могућност и потребу развоја речног саобраћаја на апростору Босне и Херцеговине, уочава се одвојено разматрање за реку Саву, а одвојено за остале реке – њене притоке.[1]
У развојним документима пловних путева у Републици Српској , акценат се ставља на реку Саву, која се сматра полазиштем за развој речног саобраћаја. Њен значај проистиче из чињеница да она представља међународни ток, и везу са Дунавом, који повезује земље јужне и источне Европе са црноморском луком Констанца, са једне, и централном Европом са друге стране. Поред тога, река Сава представља за простор Републике Српске прилично безопасну, а уз то економски исплативу транспортну руту.
Река Сава је некада представљала важан унутрашњи пловни пут, а пловидба овом реком је до 1990. била релативно добро развијена.[1]
Луке Брчко, Шамац и Брод (уз луку Сисак у Хрватској) биле су најзначајније луке у региону, а највећи обим транспорта је оствариван преко луке Брод (транспорт за потребе оближње рафинерије нафте).
Од ушћа Саве до Брчког, које се налази на ркм 225, пловност Саве је по АГН-у била класе IV, а од Брчког до Сиска класе III. Генерално посматрано, пловни путеви класе IV и изнад сматрају се за путеве међународног значаја.
Недовољно одржавање, у периоду од почетка ратних дејстава на Балканском полуострву 1990-тих па до данас, знатно смањује могућност коришћења реке Саве за робни транспорт. Конкретно, у кориту се налазе бројне неексплодиране направе, потопљена пловила и густи талог, тако да се услови за пловидбу реком Савом могу описати као лоши, врло захтевни и опасни. Поседица наведеног је да речни саобраћај практично не постоји, изузев на неколико локалних дeoница.[2]
Деоница реке Саве (низводно) | Деоница реке Саве (узводно) | Дужина (речни – км) | Класа пловног дела | Карактеристике пловила (Макс. дужина x ширина x газ тонажа) |
---|---|---|---|---|
176.0 Млинско острво | 185.0 Сремска Рача | 9.0 | III | 70м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона |
185.0 Сремска Рача | 305.7 Славонски Шамац | 124,7* | III | 70м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона |
305.7 Славонски Шамац | 330.2 Оприсавци | 24,5 | III | 70 м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона |
330.2 Оприсавци | 363.2 Славонски Брод – град | 33,0 | IV | 85 м x 9,5 м x 2,5 1.000–1.500 тона |
363.2 Славонски Брод – град | 507.4 Доња Градина | 219,8 | III | 70 м x 8,2/9,0/10,1 м x 1,6–2,0 м 470–700 тона |
Данас река Сава представља границу Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, у укупној дужини од 332,4 км, од ркм 175,0 (ушће Дрине) до ркм 507,4 (Доња Градина) и истовремено је једини могући пловни пут за превоз терета у Федерацији Босне и Херцеговине.[2]
Река Сава тече територијом Федерације Босне и Херцеговине од ркм 231 до ркм 304,8 и од ркм 306 до ркм 338,8. На ова два потеза, укупне дужине 106,5 км, не налази се ниједна речна лука.[2]
У притоке реке Саве на територији Босне и Херцеговине чији поједини делови могу бити пловни спадају:[5]
У оквиру опште концепције просторног развоја Републике Српске, оперативни циљеви развоја речног саобраћаја су:[2]
Унутрашња пловидба од лука Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине на Сави и према њима требала би бити комбинована са железничким и путним транспортом, како би се повезале индустријске локације, и тиме успоставили ефикасни ланци снабдевања. То би био кључни фактор за развој индустрије (производни погони великих капацитета), којим би се омогућила боља конкурентност на светском тржишту.[6]
Имајући у виду да би изградња одговарајућих пристаништа, директно утицала на развој пловне мреже у Републици Српској, неопходан је развој речних лука на Сави, у:[7]
Луке у Броду и Шамцу могуће је повезати у јединствен мултимодални чвор са везама према коридорима Vc и Х.
Обнова пловних путева подразумева и реализацију одговарајућих пристаништа:[2]
На реци Сави неопходно је извршити доградњу пристаништа, у циљу повећања постојећих капацитета, а изградњом терминала у Градишци и мањег терминала у Рачи код Бијељине, пловни пут реке Саве био би у потпуности опремљен речним пристаништима.[2]
Сектор за водини и језерски саобраћај министартсва саобраћаја и веза РС обавља ове послове који се односе на водни саобраћај:[8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.