From Wikipedia, the free encyclopedia
Воденкос (лат. ) је птица станарица из реда певачица која насељава обале брдско-планинских потока и мањих река. Карактеристичан је по томе што рони у потрази за храном. Директно га угрожава изградња деривационих хидроелектрана на планинским потоцима и рекама.
Воденкос | |
---|---|
Воденкос | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | Cinclidae |
Род: | Cinclus |
Врста: | C. cinclus |
Биномно име | |
Cinclus cinclus | |
станарица зими[2] | |
Синоними | |
Sturnus cinclus Linnaeus, 1758 |
Дужина тела је 17 - 20cm. Птица је здепаста, има јаке ноге и кратак реп. Код одраслих јединки глава и тело су смеђе обојени, док су грло и горњи део груди бели. Тело младих јединки је сиве боје, а на грлу се назире бела боја без јасног прелаза. Креће се кратким и одсечним покретима по брзацима планинских потока и река. Током кретања помера задњи део тела горе-доле. Лети праволинијски, ниско изнад воде са брзим и кратким замасима крила. Рони у потрази за храном, а кроз воду се креће замасима крила.[3][1]
Насељава брдско-планинске делове Европе, Мале Азије и северозападне Африке. Гнезда гради на обалама брдско-планинских река и иза водопада. Неке од интересантних држава и острва где су забелажени на лутању су: Фарска острва, Малта и Тунис. Подврста која је насељавала Кипар, (Cinclus cinclus olympicus) је изумрла 1958. године. У зимском периоду се спушта у долине река и на морске обале.[1]
За гнежђење користи шупљине у камењу на обалама водотокова, а неретко се гнезди и испод мостова. Гнездо је лоптастог облика, грађено од маховине, са кружним улазом, а изнутра је обложено сувим лишћем. Полаже 3-6 белих јаја, у периоду од марта до маја. Годишње излегу једно до два легла. Храни се воденим инсектима и њиховим ларвама, воденим пужевима, такође једе и мале рибе и водоземце. Омиљена храна су му рачићи из рода Gammarus.
Кости воденкоса нису шупље као код осталих птица летачица. Процењује се да у Европи има од 131 000 до 292 000 парова.[1][3]
Постоји 14 подврста воденкоса од којих је једна изумрла:[4][5]
Најстарији податак о присуству врсте у Србији потиче из околине Неготина, где је 1887. прикупљен један примерак за Музеј Српске земље у Београду. У Војводини никад није забележен. Равномерно је распрострањен у брдско-планинским деловима Србије, јужно од Саве и Дунава. Популација се сматра стабилном. Станарица је. На потоцима се задржава док се потпуно не заледе. Орнитолози процењују да се у Србији гнезди од 2.200 до 3.000 парова. Највећа бројност је у Југозападној Србији (800-1.100 гнездећих парова).[6][7][8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.