From Wikipedia, the free encyclopedia
Воазен је француски борбени једномоторни, двокрилни, двоседи, вишенаменски авион коришћен у Првом светском рату од 1914 до 1916. године[1].
Авионе фамилије Боазен је пројектовао Габријел Воазен (1880—1973) у току 1912-1918., а производила их је фирма браће Габријела и Шарла Воазен (1882—1912). Авиони су били означени називом фирме Воазен и редним бројем од 1 до 10 (Воазен 1 до Воазен 10). Они су се међусобно разликовали по моторима којима су били опремљени а тиме и по димензијама, које су се повећавале како је расла снага мотора.
Воaзeн је био вишенаменски једномоторни двокрилац дрвене конструкције.
Труп авиона чине две решеткасте конструкције које се у репу спајају у вертикални стабилизатор и чине троугао. Кабина, правоугаоног попречног пресека, у облику гондоле смешене између крила је била довољно пространа, да има простора за смештај две особе: пилот је седео на првом месту а стрелац на другом.
Погонска група: Мотор је постављен на задњем делу кабине и био опремљен са потисном дрвеном елисом непроменљивог корака. У о авионе су уграђивани мотори: Le Rhone 7С/Gnome 60kW, Salmson M9 88kW, Salmson P9 114kW, Peugeot 8Aa 164kW, Hispano-Suiza 120kW или 224kW и Renault 12Fe 210kW. Пошто су међу овим типовима мотора били ваздухом и течношћу хлађени мотори постојала је и конструктивна разлика између авиона. Авиони са тећношћу хлађеним моторима, на упорницама крила су имали прикачене хладњаке, који су хладили струјањем хладног ваздуха кроз њих, при лету авиона.
Крила су била правоугаоног облика, релативно танког профила, дрвене конструкције пресвучена платном. Она нису била једнака (доња крила су била нешто краћа од горњих), горња и доња крила су међусобно била повезана упорницама и затежућим клавирским жицама. Крилца за управљање авионом су се налазила и на горњим и доњим крилима спојена крутом везом. Вертикални и хоринзонтални репни стабилизатори као и кормило правца и кормила висине су конструктивно изведена као и крила: дрвена носећа конструкција пресвучена платном.
Стајни трап је био фиксан са четири точка. Амортизација при слетању авиона је вршена помоћу торзионих опруга уграђених у стубове стајног трапа.
Наоружање: У зависности од намене авиони су били наоружавани митраљезима или топовима калибра 37 или 47 mm.
Авиони фамилије Воазен су се користили као извиђачи, класични бомбардери, ноћни бомбардери, јуришни бомбардери, школски авиони за обуку пилота, авиони за везу и транспорт и ловци. Авиону Воазен 3 је приписана прва ваздушна победа на свету тј. обарање противничког авиона. Десило се то 5. октобра 1914. године на западном фронту када је један француски Воазен 3 оборио немачки авион Авиатик.
На Солунском фронту авион Воазен је коришћен како у саставу ваздухопловства француске Источне војске тако и у саставу Српске авијатике ескадрила V 84. Од свих типова ових авиона овде су коришћени типови III, IV i V. Тип IV је био наоружан топом калибра 37 и 47 милиметара и популарно је назван "воазен канон". Приликом опаљења овог топа који је имао велики трзај долазило је до нестабилности авиона који је могао да изазове ковит. Због тога су за посаду бирани искусни пилоти и стрелци веће масе. Авиони Воазен су до јесени 1916. године замењени модернијим авионима Фарман F.40[2].
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.