From Wikipedia, the free encyclopedia
Властимир Перичић (Вршац, 7. децембар 1927 — Београд, 1. март 2000) био је српски композитор и један од најважнијих теоретичара у српској музици, истакнути музиколог и аутор универзитетских уџбеника и дописни члан Српске академије наука и уметности.[1]
| Властимир Перичић | |
|---|---|
 Композитор, музички писац, теоретичар и педагог | |
| Датум рођења | 7. децембар 1927. |
| Место рођења | Вршац, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1. март 2000. (72 год.) |
| Место смрти | Београд, Савезна Република Југославија |
Властимир Перичић је рођен од оца Јураја и мајке Јелице, рођене Николајевић.
Основну школу учио је у Земуну 1934—1938, гимназију у Земуну 1938—1941. и у Београду 1941—1946. У Средњу музичку школу при Музичкој акадамији у Београду уписао се 1941, на Музичку академију 1945; дипломирао на Одсеку за композицију Музичке академије у Београду (у класи проф. Станојла Рајичића) 1951. године.
У периоду 1945—1947. радио као приправник, у Природњачком музеју у Београду, 1948—1951. као хонорарни наставник солфеђа и основне теорије музике у Музичкој школи Јосиф Маринковић[2] у Београду, 1951—1955. као професор теоријских предмета у Средњој музичкој школи при Музичкој академији (данас Музичка школа Јосип Славенски[3]).
Школску годину 1955—1956. провео на усавршавању на Академији за музику и драмску уметност y Бечу (у класи композиције проф. Алфреда Ула. Током лета 1956. присуствовао курсевима за савремену музику у Дармштат у (CP Немачка).
Године 1955. изабран је на Музичкој академији (садашњи Универзитет уметности у Београду ''Факултет музичке уметности'')[4] у Београду за асистента на Одсеку за композицију, 1961. за доцента на Одсеку за музичку теорију, 1965. за ванредног професора, 1988. за редовног професора. Предавао је 1967—1971. и на Одељењу наставе I степена у Нишу. Предавао је различите теоријске предмете (хармонију, харманску анализу, контрапункт, музичке облике, анализу музичког дела, тонски слог, познавање инструмената итд), а од 1971. првенствено предаје историју југословенске музике на Одсеку за музикологију.
Извео је као ментор на дипломски испит 51 кандидата из теоријских предмета и 27 из историје југословенске музике, као и 6 магистраната. Пензионисан је као редовни професор Факултета Музичке уметности у Београду 1993. године.
Преминуо је у Београду 1. марта 2000. године.
За 80-годишњицу композиторовог рођења, 7. децембра 2007. године, у Музичко-информативном центру СОКОЈ-а у Београду, отворен је део легата[5][6][7]Властимира Перичића.
Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву отворила је други део легата Властимира Перичића.[8]
Властимир Перичић је добитник више награда и признања. Поменимо само неке од њих:
Перичићев релативно мали композиторски опус представља један од важних доприноса неокласицистичком стилском правцу у Србији.
1. Две народне за мешовити хор (Мегла се кади, 1946, 2'; Три години, 1946, рев. 1948, 4')
2. Три минијатуре за клавир (, 1947, 6')
3. Интермецо за клавир, 1947, 4'
4. Менует за гудачки квартет, 1947, 3'
5. Три соло-песме (У троје, Грм, Била једном ружа једна), 1948, 9'
6. Два мешовита хора (Грм, Вече на шкољу), 1948, 6'
7. Песме из Врања (I руковет) за мешовити хор, 1948, 4'
8. Тема с варијацијама за клавир, 1948, 12'
9. Песме из Македоније (II руковет) за мешовити хор, 1948, 5'
10. Соната за клавир, еф-мол, 1949, 22'
11. Пепељуга, музика за дечји марионетски комад, за мали оркестар,1949, 20'
12. Песме из Далмације (III руковет) за мешовити хор, 1049, 5'
13. Гудачки квартет, де-мол, 1950, 25'[13] Нови Звук, CD No. 2.
14. Шумске идиле, циклус за глас и клавир (Сврачак, Мртви лугар, Орао),1950, 9'
15. Новела од Станца, музика за сцену, 1950, 12'
16. Симфонијски став за велики оркестар, ге-мол, 1951, 14'
17. Сонатина за виолину и клавир, Е-дур, 1951, 9'
18. Сонатина за клавир, 1952, 8'
19. Fantasia quasi una sonata, за виолу и клавир, ге-мол, 1954, 14'
20. Пасакаља за виолончело и клавир, 1955, 9'
21. Мала свита за три виолине (), 1955, 10' (изгубљено)
22. Симфонијета за гудачки оркестар, 1956-57, 25'[14]
23. Три песме , за глас и клавир, 1957, 9'
24. Музика за дечји филм Дрвени коњић, за клавир, 1957, 9'
25. Ноћ без јутра, циклус за глас и клавир, 1959, 8'
26. Прелудијум за клавир, 1960, 2'
27. Градинар, циклус за глас и клавир, 1962-64, 15'
28. Сонатина за кларинет и клавир (Посвета Дворжаку), еф-дур, 1996, 8'[15]
29. за кларинет и клавир (Посвета моме професору Станојлу Рајичићу), де-мол, 1996, 5'
30. за кларинет и клавир, 1996, 3'
31. Сарабанда е Фугета за кларинет и клавир, 1946/1996, 4'
32. Соната за виолончело и клавир, бе-мол, 1955/1996, 22' (укључује бр. 20 Пасакаља)
33. Две етиде за кларинет и клавир, 1997, 3'
34. Три дуета за два кларинета и клавир, 1997, 4'
35. Кто Бог велиј, за мешовити хор, 1998, 2'[16]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
