![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Vladimir_Nabokov_1973.jpg/640px-Vladimir_Nabokov_1973.jpg&w=640&q=50)
Владимир Набоков
From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Владимирович Набоков (рус. ,[1][2][3][4][5] Санкт Петербург, 22. април 1899 — Монтре, 2. јул 1977) био је руско-амерички књижевник.[6]
Владимир Набоков | |
---|---|
![]() Владимир Набоков 1973. | |
Пуно име | Владимир Владимирович Набоков |
Датум рођења | (1899-04-22)22. април 1899. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 2. јул 1977.(1977-07-02) (78 год.) |
Место смрти | Монтре, Швајцарска |
Образовање | Тринити колеџ |
Најважнија дела | Лолита Очајање Смех у тами |
Потпис | ![]() |
Званични веб-сајт | |
Емигрирао је у Берлин 1919. где је, након студија у Енглеској, деловао као књижевник, спортски инструктор, преводилац и новинар. У САД одлази 1940, где живи пишући на енглеском језику. Под утицајем класичне руске и модерне европске књижевности пише романе у којима уз обиље фантазије и хумора супротставља традиционални и модерни систем вредности.
Набоковљева Лолита (1955) заузела је четврто место на листи 100 најбољих романа модерне библиотеке у 2007. години;[7] Дело Бледа ватра (1962) заузела је 53. место на истој листи; а његови мемоари, Говори, сећање (1951), стављени су на осмо место на листи највећих нефикционих дела 20. века, издавача Рандом Хаус.[8] Он је био седмоструки финалиста Националне награде за белетристику.