Вилхелм Јордан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилхелм Јордан[1] ( , * 1. марта 1842. у Елвангену - † 17. априла 1899. у Хановеру) је био значајни њемачки геодета и математичар.
Вилхелм Јордан | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Вилхелм Јордан |
Датум рођења | (1842-03-01)1. март 1842. |
Место рођења | Елванген, |
Датум смрти | 17. април 1899.(1899-04-17) (57 год.) |
Место смрти | Хановер, |
Поље | математика |
Од 1865. до 1881, Јордан је предавао на политехничком факултету у Штутгарту и Карлсруеу. У то вријеме објављује своју „Џепну књигу практичне геометрије“ (1873). Учествовао је у либијској експедицији путописца Герхарда Ролфса () 1874, гдје се бавио фотограметријом оаза.
Као руководећи члан „Њемачког друштва геометара“ учествовао је у реформи геодетског школовања 70-их година 19. вијека у Њемачкој. Основао је стручни часопис „Календар геодетског мјерења и техничке културе“, који је давао годишњи преглед дешавања из те области и који је излазио до 1949. године, и након његове смрти.
Од 1881. године држао је предавања у Хановеру на катедри за геодезију и практичну геометрију, гдје почиње рад на „Приручнику геодетског мјерења“ (), који тек након његове смрти завршава Карл Рајнхерц (), његов наследник на истој катедри.
По Карлу Фридриху Гаусу () и Вилхелму Јордану је названа Гаус-Јорданова метода (проширење Гаусове елеминације додатним корацима до редукованог ешалонског облика, чиме се омогућује директно очитање рјешења система једначина).