![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/Queen_Victoria_1887.jpg/640px-Queen_Victoria_1887.jpg&w=640&q=50)
Викторијанско доба
From Wikipedia, the free encyclopedia
Викторијанско доба (енгл. ) Уједињеног Краљевства је био период владавине краљице Викторије (20. јун 1837 — 22. јануар 1901).[1] У овом периоду појавио се феминистички покрет суфражеткиње, раднички покрет чартизам, повеља о укидању ропства и промене гласачког права. Овај период Енглеске је другачији од претходних због преласка са мануфактуре на индустријализацију. Утицај друге индустријске револуције чини викторијанско доба другачијим од претходних година енглеске историје.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/Queen_Victoria_1887.jpg/640px-Queen_Victoria_1887.jpg)
Викторијанском ером прелаз са ограниченог ка општем праву гласа започиње 1832. године када је изборном реформом повећан број бирача, тако да на сваког двадесет и четвртог становника долази један бирач. Све до краја 19. века питање прелаза са ограниченог на опште бирачко право било је везано само за мушкарце. У викторијанском добу жене нису имале право гласа. Краљица Викторија је била против покрета суфражеткиња.
Викторијанско доба прекида улогу Уједињеног Краљества у трансатланској трговини робљем. Британски парламент забранио је трговину робљем још 1807. године, али ропство само по себи није укинуто још 26 година после тога. Поседовање робова коначно је забрањено у Уједињеном Краљевству 1833. године. Велики богати власници корпорација из 19.века били су директно повезани са трговином робљем, а њихова зарада је помогла у грађењу пруга, фирми, зграда и уметнички колекција које постоје и данас. Викторијанско доба је успело да једно краљество које се издржавало од ропства, одведе од ропства ка индустријализацији. Када су угаљ а затим и нафта постали широко и јефтино доступни, робови су постали мање важни јер су изумљене модерне алатке и машине да замене ропски рад. Велики богати власници корпорација који су читаву мануфактуру држали на робовима, пристали су да отпусте робове увођењем машина друге индустријске револуције.