From Wikipedia, the free encyclopedia
Вертикална гастропластика или вертикална тракаста гастропластика је гастроресективни тип баријатријске хирургије која се састоји у преграђивању и смањењу запремине желудачне кесе и стварању малог желудачног џепа, позиционирањем растегљиве полипропиленске траке. Овај џеп комуницира са остатком желуца кроз уски отвор који се зове неопилорус и омогућава релативно брзо стварање осећаја ситости јер вертикална гастропластика драстично смањује количину хране која се може унети у организам и изазива рани осећај ситости.[1][2]
Вертикална гастропластика | |
---|---|
Синоними | Stomach stapling |
ICD-9-CM | 44.68 |
Резултати у смислу губитка телесне тежине су мерљиви и крећу се од 60% до 70% вишка телесне тежине. Они дугорочно у многоме зависе од пацијентовог понашања у исхрани, што показују подаци да постоји значајан број случајева у којима се дешава повратак на тежину пре операције.[1][2]
Међутим, висока стопа компликација, која често захтева ревизију,[3] ограничава примену ове процедуре.[4]
Вертикалну гастропластику са тракама развио је 2000. године др Едвард Е. Мејсон са Универзитета у Ајови.[5] Др Мејсон је такође развио и оригинални гастрични бајпас за смањење телесне тежине 1966. године па је у историји медицине по свом пионирском раду у баријатријској хирургији постао познат као отац хирургије гојазности.[5]
Вертикална гастропластика је рестриктивне операције на желуцу која служе само за ограничавање и смањење уноса хране али не и за ометање нормалан процес варења.
У овој процедури горњи део желуца у близини једњака се спаја вертикално да би се створила мали џеп или кесица дуж унутрашње кривине желуца. Излаз из џепа у остали део желуца је ограничен траком од специјалног материјала. Тако пласирана трака одлаже пражњење хране из новоствореног џепа или кесице, изазивајући осећај ситости.[6]
Вертикална гастропластика је некада била уобичајена рестриктивна баријатријска процедура, али су је многи напустили због високе стопе неуспеха, високе инциденце дуготрајних компликација и примене новијих подесивих желудачнних трака. Међутим, потенцијално повољни дугорочни резултати и примена тракастог желудачног бајпаса, са сличним механичким ограничењем излаза и контролом величине џепа или кесице, обновили су интересовање за примену вертикална гастропластике.[4]
Иако је вертикална гастропластика одобрена на Консензусној конференцији Националног института за здравље 1991. за лечење морбидне гојазности, она је углавном напуштена због лошег дуготрајног губитка тежине и компликација повезаних са тракама.[3]
Вертикална гастропластика се ради код људи који су озбиљно гојазни, како би се смањењем величине желуца, након операције код оперисане особе створио брзи осећај ситости и тиме стимулисао губитак телесне тежине. Ова метода се примењује онда када друге методе нису помогле, и то у циљу:[7]
Након што се начини отвор на трбушном зиду хирург упумпава гас у трбушну шупљину како би се трбух надуо и олакшао преглед и приступ желуцу. Потом умеће у трбух танку цевчицу са осветљењем и малом камером на врху кроз рез и све време прати слику на монитору. Остали инструменти се умеће у друге резове на трбушном зиду. Следи пласирање специјалне траке на начин како бис се поделио желудац на два неједнака дела, горњи мали џеп, кесицу или торбицу и доњи вечи део ћелуца. Тако створени џеп празни се кроз мали отвор (настао омотаном пластичном траком) у његовом доњем делу. Трака која спреча истезање и ширење отвора, може се подесити након операције. Овај џеп може да прими само ½ до 1 шољу меке, влажне и добро сажвакане хране, за разлику од нормаланог желуца који може да прими 4 до 6 шоље хране. На крају операције резови ће бити затворени стаплером или шавовима, и прекривени завојем.[3]
Након операције која треје око 2 сата, могу се јавити болови и оток који су уобичајени у првих 7 до 15 дана. Након операције оперисана особа проводи 2 до 5 дана у болници, изузев ако има било каквих проблема, када ће можда морати да останете и дуже.[7]
Оперативни морталитет је низак (0,1%). Главне специфичне постоперативне компликације представљају стенозу псеудопилоруса (1-2%), дилатацију желудачне кесице, рефлукс желудачног садржаја (1%).[2] У остале могуће комликације спадају:[7]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.