Остао је запамћен по својој минималистичкој фигурацији и употреби интензивне, немодуловане и често дисонантне палете. Са изузетком његовог раног уметничког периода (геометријскa апстракцијa), до краја ликовног стварања остао је одан фигурацији. Радио је у разним техникама и подједнако вешто користи високо полирани метал, дрво, емајл, теракоту или полиестер, за израду својих скулптура, рељефа и инсталација.
Рођен је у Котору 14. јуна 1931. у коме је провео детињство и завршио основно школовање. Дипломирао је на Академији примењених уметности у Загребу 1955. године, и исте године постао сарадник мајсторске радионице Крсто Хегедушића, у којој је стварао све до 1959. године.
Пореклом из Котора, Липовац је дошао у Сплит са 36 година и овом граду препознао средину у којем може живети и изградити сопствени свет. У Сплит је дошао 1967. године и у њему је живео и стварао до своје смрти, али се често враћао и у родни Котор.
Његова последња већа изложба, „Море, спорт, Еротика, Три пута Липовац“, постављена је у уметничкој галерији у Сплиту у мају 2006. године, само неколико недеља пре његове смрти.
Преминуо је 4. јула 2006. у Сплиту, у 74 години живота.
Ликовно стваралаштво Васка Липоваца сврстава се у ред најпознатијих хрватских уметника по мотивима морнара и бродова, и циклуса скулптура „Бициклисти“. Уметност Васка Липовца - сликара, вајара, графичара, дизајнера, илустратора и сценографа је уметност Медитерана, са мушкарцем у центру, добро је препознатљивости „рукопис“, прихваћеног истовремено од уметничке критике и шире публике, прихваћеног уметника.
Као признати уметник, Васко Липовац је био постмодерниста чије су слике и скулптуре, као и сценографија, лутке и друга дела, увек препознатљиве по изразито медитеранској атмосфери, пуној боје и изузетног хумора.
„
Заправо може се рећи да је...инспирисан аутохтоним медитеранским традицијама и баштином...Липовац...успео да створи аутентичан, високо комуникативан опус заснован на...традицијама али и...савременом, морфолошки оригиналном, сажетом визуелном језику.
”
А сталним истраживањем материјала и форме, у готово 40 година плодног рада на Медитерану, овај топли и ведри свет Васка Липоваца је непрестано у процвату и расту.
Липовчеве скулптуре и инсталације у отвореном простору
Црвени цвет (скулптура)
Перле (инсталација)
Сценографија и луткарство
Од средине 1980-тих Липовац је извео неколико врло успешних „излета” у сценску уметност (сценографију, луткарство, костимографију), што је резултовало освајањем престижне награде на манифестацији „Марулови дани 1991”. за сценографију у представи Мука спаситеља нашега.[2][3]
Његови уметнички радови у сценску уметност укључују следеће сценографије, костиме и лутке:
Више информација Сезона, Сценско дело ...
Сезона
Сценско дело
Место извођења
Липовчеве сценске креација
1984/85
Хомер, Л. Паљетак, Одисејева путовања
Луткарско позориште „Пионир”, Сплит
Лутке и сценографија
1985/86
Клод Дебиси, Кутија играчака М. Равел, Daphnis et Chloé
Хрватско народно казалиште у Сплиту
Сценографија и костимографија
1990.
М. Ветрановић, Како братја продаје Јозефа
Дубровачки љетни фестивал
Сценографија
1991.
Муке нашег Спаситеља
„Марулови дани”, Хрватско народно казалиште у Сплиту
Сценографија
2001.
И. Тијардовић, Мала Флорами
Хрватско народно казалиште у Сплиту
Сценографија
2001.
Сервантес, Дон Кихот
Градско казалиште младих Сплит
Сценографија
Затвори
Опремање књига
Васко Липовацадио је радио и илустрације за неколико књига, од којих су значајније:
П. Златар, Откључани глобус. Загреб, 1982. године.
Ј. Фиаменго, Долазак на хлеб. Загреб, 1998. године.
Популарна уметност
У популарној култури стваралштво Васка Липовца послужило је као инспирација у следећим делима:
Брод у боци (1971) - књига поезије Арсена Дедића инспирисана је Липовчевом сликом морнара који брод држи у боци.
Тако лијепа (2004) - песма с албума „Мале Ствари” хип-хоп групе Елементал.
Типковнице у Зрак (2004) - песма рап групе Дјечаци.
Астролаб за Васка Липовца (2011) - песма Јакше Фиаменго
Бициклисти (2018) - кратки анимирани филм Вељка Поповића
Марко Марулић (2006), Вуковар
Краљ (1978), Хотел Президент, Дубровник
Слика/инсталација (2006)
Цртеж (2003)
1968. — 5. Плави салон, Откуп у Задру, Награда Цетињског салона, Цетиње
1969. — Награда за зимском салону 1969., Херцег Нови
1970. — Годишња награда народноослободилачког покрета „Слободна Далмација”, Сплит
1971. — Награда за вајарство 6. загребачког салона, Загреб
1971. — Награда за скулптуру 3. сплитског салона, Сплит
1972. — Награда за откуп Вечерњег листа 7. Загребачка изложба југословенске графике, Загреб
1972. — Награда за откуп 7. Загребачка изложба југословенске графике, Загреб
1972. — Награда за откуп на 1. бијеналу савремене хрватске графичке умјетности, Сплит
1975. — Признање на 2. Југословенско бијенале мале пластике, Мурска Собота
1975. — Награда за скулптуру 1975. 7. салона Сплит, Сплит
1978. — Награда Григор Книгхт за илустрацију, Загреб,
1978. — Награда за кипарство, 7. Медитеранско бијенале, Александрија
1979. — Награда града Сплита, Сплит
1981. — Награда за искупљење, Југословенски бијени мали пластични материјал, Мурска Собота
1986. — Награда Ернануела Видовића сплитског салона, Сплит