српски вајар From Wikipedia, the free encyclopedia
Василије Перевалов (Ниш, 20. март 1937) српски је вајар и један од доајена нишке вајарске сцене чија професионална каријера траје од средине шездесетих година 20. века, када почиње свој стваралачки пут, педагошку и ликовну активност којом је значајно допринео развоју и афирмацији вајарства у Нишу.[1]
Василије Перевалов | |
---|---|
Датум рођења | 20. март 1937. |
Место рођења | Ниш, Краљевина Југославија |
Поље | вајарство |
Син је кубанског козака.[2]
Рођен је 20. марта 1937. године у Нишу, у коме је завршио средњу Уметничку школу 1958. године. Академију за примењене уметност у Београду, на вајарском одсеку, у класи професора Радета Станковића завршио је 1963. године.[3]
Од 1964. до 1977. радио је као професор стручних предмета на вајарском одсеку у Уметничкој школи у Нишу, у којој је 1967. године основао одсек индустријског дизајна.[3]
Од 1977. године радио је као просветни саветник у Педагошком заводу у Нишу.[3]
Од 1990. године до пензионисања 2001. године обављао је дужност републичког инспектора - школског надзорника за ликовну културу и просветног саветник за предмет ликовна култура. На овој дужности вршио је надзор у реализацији програма наставе ликовне културе у основним и средњим школама. Као просветни саветник одржао је бројна предавања ликовним педагозима Републике Србије и СФР Југославије.[3]
У два мандата био је члан комисије Просветног савета Републике Србије за ликовну културу.
Аутор је и кооаутор програма стручних предмета за уметничку школу и програма ликовне културе за основну и средњу школу.[3]
Члан је УЛУПУДС-а од 1969. године и један од оснивача регионалног друштва у Нишу.
У свом уметничком стваралаштву, Василије Перевалов углавном се определио за принцип сублимације и редукције форме различитих нивоа, дајући својим скулптурама углавном карактер асоцијативног са ретким екскурзима у домен чисте апстракције.[4]
Пишући о почетним радовима Василија Перевалова из 1969. године, ликовни критичар Војислав Девић указивао је на извесне паралеле са средњевековном уметношћу, у његовим делима.[5] Иако је током деценија ово стваралачко надахнуће бледило, ипак и у својим најновијим скулптурама Василије се изнова вратио овом ослонцу духовне и формалне природе, коју доминантно допуњује формом кугле у пуном волумену или сегментарно, и позиционира је као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме.[4]
У најновијем периоду ликовног стваралаштва уметникова дела имају своје извориште у свету фигурације и зооморфним мотивима, у којима он;
„ | Одустајући од дескрипције, брише све што је сувишно и описно, и почетне мотиве своди на компактну композицију уравнотежених и складно ритмованих форми меко моделованих, глатких површина. Можда више него раније, у композиционом дефинисању нових скулптура Перевалов користи форму кугле, у пуном волумену или сегментарно, коју позиционира као централно језгро коме у полузатвореном или отвореном простору теже друге форме (Ужарено језгро, Раст, Чуварке блага, Жар птица). Уметник заправо редуцира облик често до крајње, осетљиве границе препознатљивости а номинацијом дела посматрачу указује пут ка тумачењу и смислу.[4] | ” |
У начину на који Перевалов дефинише фигуралне композиције његовог најновијег циклуса подвргавајући их стилизацији, препознајемо;
„ | Далеко надахнуће у нашој средњовековној уметности. Ритмика набора хитона и химатиона коју познајемо са фресака доживела је своје опредмећење у скулптурама Владар, Игуманија, Стара монахиња, Стеногоша, Породица, Чуварке блага, краљ Уроша I и краљица Јелена Анжујска.[4] | ” |
Василије Перевалов, спада и у групу ретких вајара у Србији који се професионално бави старим међусобно допуњујућим техникама уметничке обраде метала — искуцавања и цизелирања, које се изводе на сребру, бакру, месингу, а њен резултат рада је плитки рељеф, или форма тродимензионалног објекта.
Учесник је ликовних колонија у Сићеву, Поганову, Мокрој Гори, Рибарској Бањи и Липовцу.
Добитник је:
Скулптуре Васлија Перевалова данас се налазе у колекцијама: Народног музеја у Нишу, Галерији савремене ликовне уметности Ниш, ликовној колонији у Мокрој Гори и ентеријеру лечилишта у Рибарској Бањи.[6]
Година | Место одржавања изложбе |
---|---|
1969 |
|
1980 |
|
1981 |
|
2007 |
|
2008 |
|
2013 |
|
2017 |
|
На колективним изложбама учествује од 1965. године, у различитим градовима Србије и иностранству. До сада је излагао у Београду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Крајови (Румунија).[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.