Вавилонска кула
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вавилонска кула (хебр. [Мигдал Бавел]) предање је из старозавјете Књиге постања о митовима о стварању чији је циљ да објасни зашто постоје свјетски народи и зашто говоре различите језике.[1][2][3][4]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Према предању, уједињена људска раса у генерацијама послије мита о потопу, говорећи један језик и мигрирајући на исток, долази у земљу Сенар (שִׁנְעָר&lrm, [Шинар]). Ту су се сложили да саграде град и кулу довољно високу да досегну небеса. Бог, посматрајући њихов град и кулу, одлучује да помијеша њихов говор тако да се више не могу међусобно разумјети и расипа их по свијету. У различитим изворима помињу се 72 (негде 70) формираних различитих језика и исто толико народа.
Неки савремени научници повезују Вавилонску кулу са познатим структурама, нарочито са Етеменанкијем, зигуратом посвећеним месопотамском богу Мардуку у Вавилону. Сумерска прича са неким сличним елементима налази се у причи Енмеркар и господар Арате.[5]