хемијско једињење From Wikipedia, the free encyclopedia
Бутан, пошто има изомере обележава се и са н-бутан, четврти је припадник хомологог реда алкана. Рационална формула бутана је . Бутан се често користи и као назив за н-бутан и за његов изомер 2-метилпропан (познат и под називом изобутан), . Бутан је веома запаљив, слабо растворљив гас.
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
Бутан[1] | |||
| Системски IUPAC назив
Тетракарбен (није препоручено[1]) | |||
| Други називи | |||
| Идентификација | |||
3Д модел () |
|||
| Бајлштајн | 969129 | ||
| 100.003.136 | |||
| број | 203-448-7 | ||
| Е-бројеви | E943a (glazing agents, ...) | ||
| Гмелин Референца | 1148 | ||
| KEGG[4] | |||
| MeSH | butane | ||
| EJ4200000 | |||
| UNII | |||
| UN број | 1011 | ||
| Својства | |||
| 410 | |||
| Моларна маса | 58,12 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | безбојни гас | ||
| Мирис | Слично бензину или природном гасу[2] | ||
| Густина | |||
| Тачка топљења | −140 °C; −220 °F; 133 K | ||
| Тачка кључања | −1 °C; 30 °F; 272 K | ||
| 61 (на 20 °C (68 °F)) | |||
| 2,745 | |||
| Напон паре | ~170 на 283 [7] | ||
| 11 | |||
| Конјугована киселина | Бутанијум | ||
| Магнетна сусцептибилност | −57,4·10−6 | ||
| Термохемија | |||
| Специфични топлотни капацитет, | 98,49 | ||
Стандардна енталпија стварања (ΔfH |
−126,3–−124,9 | ||
Стд енталпија сагоревања (298) |
−2,8781–−2,8769 | ||
| Опасности[8] | |||
| ГХС пиктограми |   | ||
| ГХС сигналне речи | Опасност | ||
| H220 | |||
| P210 | |||
| NFPA 704 | |||
| Тачка паљења | −60 °C (−76 °F; 213 K) | ||
| 405 °C (761 °F; 678 K) | |||
| Експлозивни лимити | 1,8–8,4% | ||
| Границе изложености здравља у САД (): | |||
| нема[2] | |||
| [2] | |||
| 1600 [2] | |||
| Сродна једињења | |||
Сродна алкани |
|||
Сродна једињења |
Перфлуоробутан | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?) | |||
| Референце инфокутије | |||
Име бутан потиче од корена бут- (од бутерне киселине, назване по грчкој речи за путер) и -ане. Открио га је хемичар Едвард Франкланд 1849. године.[9] Едмунд Роналдс је пронашао бутан растворен у сировој нафти 1864. Едмунд Роналдс, који је први описао њена својства.[10][11]
| Уобичајени назив | нормални бутан неразгранати бутан -бутан |
изобутан -бутан |
| назив | бутан | метилпропан |
| Молекуларни дијаграм |
 |
 |
| Скелетални дијаграм |
 |
 |
Ротација око централне везе производи две различите конформације (транс и гаучи) за -бутан.[12]
Када је кисеоника доступан у изобиљу, бутан сагорева и формира угљен-диоксид и водену пару; када је кисеоник ограничен, могу се формирати и угљеник (чађ) или угљен-моноксид. Бутан је гушћи од ваздуха.
Када има довољно кисеоника:
Када је приступ кисеонику ограничен:
Уколико је ваздух загађен, уместо угљен-диоксида могу настати и чађ или угљен-моноксид. Границе запаљивости у смеси са ваздухом (у запреминским процентима гаса у ваздуху) су 1,9 ÷ 8,5 vol% (уз присуство извора упаљења). Бутан је један од два главна састојка „плина“ („пропан-бутан“, тј. течни нафтни гас — TNG) који се користи за кување, а такође и као погонско гориво за возила („autogas“ — TNG). Услед оштећивања озонског омотача земље од фреона повећава се примена изобутана у расхладним уређајима.
По тежини, бутан садржи око 49,5 MJ/kg (13,8 kWh/kg; 22,5 MJ/lb; 21.300 Btu/lb) или по запремини течности 29,7 мегаџула по литру (8,3 ; 112 ).
Максимална температура адијабатског пламена бутана са ваздухом је 2.243 K (1.970 °C; 3.578 °F).
-Бутан је сировина за Дупонтов каталитички процес за припрему малеинског анхидрида:
-Бутан, као и сви угљоводоници, подлеже хлорисању слободних радикала дајући и 1-хлоро- и 2-хлоробутане, као и екстензивније хлорисане деривате. Релативна стопа хлорисања се делимично објашњава различитим енергијама дисоцијације везе, 425 и 411 за два типа веза.
Нормални бутан се може користити за блендирање бензина, као гас за гориво, растварач за екстракцију мириса, било сам или у мешавини са пропаном, и као сировина за производњу етилена и бутадиена, кључног састојка синтетичке гуме. Изобутан се првенствено користи у рафинеријама за повећање (повећање) октанског броја моторног бензина.[13][14][15][16]
Када се помеша са пропаном и другим угљоводоницима, може се комерцијално назвати течни нафтни гас, . Он се користи се као компонента бензина, као сировина за производњу базних петрохемикалија у парном крекингу, као гориво за упаљаче за цигарете и као пропелант у аеросолним спрејевима као што су дезодоранси.[17]
Веома чисти облици бутана, посебно изобутан, могу се користити као расхладна средства и у великој мери су заменили халометане који оштећују озонски омотач, на пример у фрижидерима и замрзивачима у домаћинству. Радни притисак система за бутан је нижи него за халометане, као што је Р-12, тако да системи Р-12 као што су системи за климатизацију у аутомобилима, када се претворе у чисти бутан не функционишу оптимално, и стога се мешавина изобутана и пропана користи за давање перформанси система хлађења које су упоредиве са Р-12.
Бутан се такође користи као гориво за упаљаче за уобичајени упаљач или бутански пламеник и продаје се флаширан као гориво за кување, роштиљ и пећи за камповање. Глобалним тржиштем канистера бутана доминирају јужнокорејски произвођачи.[18]
Као гориво, често се меша са малим количинама водоник-сулфида и меркаптана који несагорелом гасу дају непријатан мирис који људски нос лако детектује. На овај начин се лако може идентификовати цурење бутана. Док су водоник сулфид и меркаптани токсични, они су присутни у толико ниским нивоима да опасност од гушења и пожара од бутана постаје проблем далеко пре токсичности.[19][20] Већина комерцијално доступног бутана такође садржи одређену количину загађујућег уља које се може уклонити филтрацијом, али које ће иначе оставити талог на месту паљења и на крају може блокирати равномеран проток гаса.[21] Бутан који се користи за екстракцију мириса не садржи ове загађиваче,[22] и гасови бутана могу изазвати експлозије гаса у просторима са лошом вентилацијом ако цурење остане непримећено и ако се запали варницом или пламеном.[8] Бутан у свом најчистијем облику се такође користи као растварач у индустријској екстракцији уља канабиса.
Удисање бутана може изазвати еуфорију, поспаност, несвестицу, асфиксију, срчану аритмију, флуктуације крвног притиска и привремени губитак памћења, када се злоупотребљава директно из контејнера под високим притиском, и може довести до смрти од гушења и вентрикуларне фибрилације. Он улази у крвоток и у року од неколико секунди изазива интоксикацију.[23] Бутан је најчешће злоупотребљавана испарљива супстанца у Великој Британији и био је узрок 52% смртних случајева повезаних са растварачем 2000. године.[24] Прскањем бутана директно у грло, млаз течности може довести до брзог хлађења на −20 °C (−4 °F) ширењем, изазивајући продужени ларингоспазам.[25] Синдром „изненадне смрти инхалацијом“, који је први описао Бас 1970. године,[26] најчешћи је појединачни узрок смрти узроковане растварачем, што резултира у 55% познатих фаталних случајева.[25]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
